Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Па да, петнаест, уврх главе осам банки. — Ех, што ти је Циганин! — кивно се закида Рожљика. — Та овака је граната, болан, разнијела читаву моју појату, није ни сламке остало.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
нам мисли да живот ублаже Ко пливач низ страву верни смо невери Од правог пута лутање нам драже Не меримо јер ноћ закида на мери И јасност више нема шта да каже Нечитак је свет Ми певамо да се постиде роботи Тупоглавци довршени за намеру
Ћипико, Иво - Пауци
натраг неколико дана, одсјече главу Радивоју, сину Војканову, што му пијан рече да му увијек по штогођ од наднице закида.