Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ Кад то чула лепота девојка, Она иде у гору зелену, Те премеће дрвље и камење, Док је нашла гују отровницу, Заклала је злаћеним прстеном, Уточила по кондира једа, Оно друго вином доточила, Па га дала свом брату рођеном, Те је
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
У њега су медене ријечи, увија се кâ враг око крста, ама пунан губе и лукавства; крвника га ришћанскога нема — заклала га пушка црногорска! НРОЂОШЕ СВАТОВИ. — МАЛО СТАДЕ, ЕВО ПОКАЈНИЦЕ УЗ ПОЉЕ, И ТУЖИ СЕСТРА БАТРИЋЕВА ПРЕД ЊИМА.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Дабогда се станио ђе се море кукама до’ваћало! Дабогда се удала где се трном врата затварала! — (клетва девојци). Заклала га пушка црногорска! Згрчио се као срп у планину! Колико му одовуд стопа, толико одонуд година!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Као да је и њу његова рука заклала... И очи га боле од модрог лица, боли га што је побегло оно што хоће да чује, глас, најлепши, и смех као мало
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Ту се прича како је снаја, из мржње према заови, заклала рођено дете и мужу рекла да је његова сестра учинила, и он је жени поверовао и наредио да му се сестра растргне коњима
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ То је братац сеји вјеровао. Кад то виђе млада Павловица, она оде ноћу у градину, те заклала сивога сокола, па говори своме господару: „На зло, Павле, сеју миловао, на горе јој милост доносио: заклала ти сивога
заклала сивога сокола, па говори своме господару: „На зло, Павле, сеју миловао, на горе јој милост доносио: заклала ти сивога сокола!“ Павле пита сестрицу Јелицу: „Зашто, сејо, да од бога нађеш?
освануло, она трчи своме господару кукајући и лице грдећи: „На зло, Павле, сеју миловао, на горе јој милост доносио: заклала ти чедо у колевци! Ако ли се мене не вјерујеш, извади јој ноже од појаса“.