Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
брест и све што је остало у оном сутону, он се једва провуче кроз затворска врата, у ходнику се одвезане руке млитаво заклатише и, кад угледа гомилу страха у гуњевима, усиљено се насмеја. — Браћо, убијен је Чакаранац!