Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Другипут сиромах постадох слуга лукав: у недељу насред цркве самога цара заклах и бацих га низ литицу града. У једном се животу родих звер и бес је из мене кипео као из светитеља миро, побих
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Опет пита краљ: „Како море?” А чобан одговори: „Ја ухватих једну буху, и заклах је, па је одријех на мијех и набих три стотине товара.” Тада краљ рече: „Валај баш јест то лажно зборити.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Опет пита краљ: — Како, море? А чобан одговори: — Ја ухватих једну буху, и заклах је, па је одријех на мијех и набих три стотине товара. Тада краљ рече: — Валај, баш јест то лажно зборити.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
КАФЕЏИЈА Саг, саг, мољем. (Оде. Пева.) САРОШ (хвата се за чело): Шта учиних, шта учиних! Што се заклах? Једино место где бих осетио да сам човек, то би било тамо.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
КАТА (болно, прекорно): Ох, човече... ТОМА (устреми сена њу): Ћут! Сад те заклах! Уста да имаш, а језик да немаш! Ти! Таквога сина имаш. КАТА (погружено одлази, кршећи руке): Црна ја! ТОМА »Црна!