Матавуљ, Симо - УСКОК
Мој стриц ишао је једном онамо да суди. Причаше: „Одох онамо да кметујем. И частише ме. Прву вече заклаше њеку црклотину — а и чим ће да се утови стока у оном кршу?
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
див из горе, Види Гојко, стићи га не море, Па се пушке са рамена сећа, Пушка цикну, а поможе срећа, Арслан паде, заклаше га змије, Звекнуше му празне бакрачлије.
Српкиња је, Чија можда љуба вереница Што уграби негде потурица, Па га тера, а вако кликује: „Пуштај роба, ол' т' заклаше гује.“ Већ га стиже, већ — ох љутих јада!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
То ми је био простирач. Прву вече заклаше некакву црклотину, т’а, од шта ћеш да се угоји у онијем кршима! и та се повлачила ја мним три дана.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Ево ови кажу да јеси. Онда рече сиромах: — Нијесам ја, ефендија, већ дођоше ова два човјека па заклаше старца, и пошто га заклаше, онда рекоше: ми ћемо казати да га је јабанџија заклао.
Онда рече сиромах: — Нијесам ја, ефендија, већ дођоше ова два човјека па заклаше старца, и пошто га заклаше, онда рекоше: ми ћемо казати да га је јабанџија заклао. Ја сам се привукао те сам им одрезао од доламе.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Жена и син му јошт залише гробницу сузама топлим; Јаре и овцу за душу му заклаше; делише бедним’. У то и тамна се спустила ноћца са звездама сјајним; Сава је путнике примила, Срему с’ прикупише
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
„Та амбиција краља Еуменеса стала нас је живота. Заклаше нас, пре но што смо одрасли, кожу нам одераше и начинише од ње пергаментске листиће, као што нас сада видите пред
Станковић, Борисав - ТАШАНА
И (црвенећи) немој да ме кориш, немој на мене да се љутиш. Синоћ, кад заклаше јагањце, дође ми на памет: како смо некада ја и ти крали од џигерице и бубрега, пекли их и кришом јели.