Употреба речи заклања у књижевним делима


Африка

Доста даље нова животиња, боје прљавог сена, издужена и главата; пре но што би човек могао утврдити каква је, заклања је висока трава.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

камен, да се преда њ не да разбојнику ни гуји; па пошто руча или повечера, другоме селу да се поклисар преда и уз пут заклања као пламен на олуји.

Милићевић, Вук - Беспуће

стеже му тијело, притискује мозак и води га вазда у једном истом уском кругу; меће му своје велике дланове пред очи и заклања му видике, говорећи му да не гледа и види, да нема ничега за чим треба да се тежи, ни циљева који треба да се траже,

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Доста, шта је то? АНИЦА (устајући): Јао, ђаво те носио, јао, фландро једна! (Трчи на Фему). АДВОКАТ: Вето! (Заклања Фему). АНИЦА: Та нећеш ми утећи макар главу изгубила. (Доћепа је). АДВОКАТ: Вето, није слободно.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

женско срце не могаше одолети и њој грунуше сузе, притеже још јаче на груди своју љубимицу, као да је тим покретом заклања од свију страдања и недаћа, што су је опколиле. — Јаднице!... јадно моје дете! Мученице!...

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Сви ућуташе. Звезде побледеле. По небу се осула нека неодређена белина, која му заклања чисто плаветнило и даје му неку суру нејасну боју. Зора се помаља.

»Удри!« — одговара тата... Мама раширила очи, гледа уплашено, пружила руке унапред, као да се заклања њима... тета потрча с ножем, замахну... Бора врисну и — пробуди се... Дете подиже главу и разгледа око себе.... »А-а..

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

Не дам... (Сети се греха Васкиног, плаче): Ћут, ти! ЗУЛФА (окрене само поглед од њега, заклања се руком). ЈОВЧА (болно): Стару!

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Али Ркалин плану на то, пак састави руке на крсти и рече: — Ко је виши гришник, ја или онај што заклања оваке лупеже, а вратре?...

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Као и увек, Пашић се и сада прво заклања ћутањем, затим се, вероватно, опомене свог искуства са другим једним Обреновићем, унуком овога Господара, одмахне

терџуман мисли како је и у томе неки неспоразум са речима: зашто да зграда у којој се уче природне науке и математика заклања сунце и небо? Оног дана, 3. јуна 1862. године, овај је простор изгледао друкчије.

УЛИЦА КАПЕТАН-МИШИНА Средином Студентског трга, између дрвећа које га заклања од јутарњег сунца, Капетан Миша промиче преко травњака и не гледа зграду која је, зидана у венецијанском стилу, и

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

поклања огледалце, белило, шећерлеме или ђинђувице које вреде ни пару мање од три гроша, и сељанка прима онај поклон и заклања руком осмејак. И сваког дана понешто.

Ћипико, Иво - Приповетке

Протегну се и, узнемирен, коракну неколико корачаја. ...Сутон пољем пада. У своју сиву, меку светлост заклања заселак и заодева далеке планине.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Да је видна и широка, да је станиште човеку који се не боји и ни од кога не заклања. Вичемо да нам се отвори. Брзо прилази један сељак, јамачно слуга а не чувар, неки старији Косовац, који свакако није

Петровић, Растко - АФРИКА

Доста даље нова животиња, боје прљавог сена, издужена и главата; пре но што би човек могао утврдити каква је, заклања је висока трава.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

отима; Што бунтовнике, после хајдуке, Који на друму Турке чекају, А и на самог цара кидишу, У своме дому вешто заклања; — А не може ли?... Ено Дунава! Он их на ону страну салдуми; — Тај Главаш ми се овде попео!... (Показује на теме.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

С оне се мирно јагње уклања — Притегни срце вољом гвозденом, Исцеди из њег’ сваку капљицу Што неумесну милост заклања... КНЕЗ ЂУРЂЕ: А савест? ЈЕЛИСАВЕТА: Чупај из срца!

Ћипико, Иво - Пауци

Сунце се даномице све више и више скањива и за облаке заклања. Дани све краћи, а вјетрови јачи. Морска пучина је тамнија и јежури се, а у мутноме ваздуху покатшто завришти јато

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Јест. — А од Сокола настаје даље кајмакчалански масив. Соко се диже као какав бедем и он ти заклања даљи видик. — Ево, имам карту — упаде потпоручник Светислав, и завуче руку испод јастука.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Јерно њино у миру борављење и слобода, нас од зла заклања, и бригу нам с наше главе скида, мирост даје... Свесрдо се за све те људе по подретлу и по реду више исказате молите

руку пере и друг друга ваља да потпомаже и подиже на рађење, путове стичне указује, у болести пази и чува, од налепа заклања, у невољи је око њега ходац. А тешко томе самцу осамилу се!

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Осећа да јој је нешто мило и тужно нешто; осећа да пати, а не зна још од чега пати. А пријатна јој та самоћа, која је заклања од погледа укућана, који су јој погледи од неко доба ужасно досадни постали.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности