Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
часног древа има, И он га доне из Јерусалима; Па ко год носи ове амајлије, Ни топ, ни пушка, ни сабља не бије; И закле мене да не дам другоме, Већ само милом суђенику своме. О, узми, узми ово од менека, Та ја то чува само за тебека!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
нико више не пристајаше до самога царева сина, те он плиј на коњу те за њом, али пошто виђе да му је ђевојка одмакла, закле је три пута именом божјим да стане и она стаде на оном мјесту на којем се нађе; онда је он ухвати, те за се на коња
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Јовина млада оде да наточи, а девојке почеше да певају: Узабра' стручак до земље, Дадо' га драгој до мене, Закле' је небом и земљом: »Волиш ли још ког', сем мене?« »Не волим никог, сем тебе, А одсад нећу ни тебе.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
То ти је по поруци, а он ће, зар, главом то сјутра... Ја обрнух Стамени плећи, па у кућу. Она ме, у раздвоју, закле Милуном да теби кажем!“ „А да, губала га братска љубав!“ поче сердар љутито.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Калуђер бојећи се да коњи што не учине чоеку, притрчи к њима изненада, и закле их небом и земљом да сваки стане на своме мјесту, те коњи стадоше.
дегају, па погледа, кад ли долећео виленик и вила, и виленик хоћаше да му вила нешто силом каже, а вила бојећи се закле му се говорећи: „Тако ми седамдесет и седам извора што је у овој планини, не знам.
нико више не пристајаше до самога царева сина, те он плиј на коњу те за њом, али пошто виђе да му је ђевојка одмакла, закле је три пута име- | ном Божјим да стане и она стаде на ономе мјесту на којему се нађе; онда је он ухвати, те за се на
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Истинита, тврда, права вјера, побратиме, — рече тета лија, и закле му се свим на свијету да га неће преварити. Нато скочи најмлађи син са коња, поводи ноже, закоље коња, а лија, онако
Турчина што неће да му исплати дуг од једне кобиле, па кад виђе да кадија неће њему дати право него Турчину, који се закле да је кобилу платио, остаде као од камена спрам кадије.
Ћипико, Иво - Пауци
Свједок са стране опћинске, стари Ждрале, одговара на упите суца, пошто га закле: — Ја сам још од дјетињства овдје пасао благо, гдје и мој отац, и служио се дрвима, и нико ми не бранијаше.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Видеше јер нејма је овде, нити ју је везир видео — закле им се. Чудише се што би то било, кад су је сви видели, јер је онде дошла.