Костић, Лаза - ПЕСМЕ
— Осмешкују се „Млад је сувише!” Па, божанску погледајући клет, намигују: „Сад оде на заклет!” — Уведоше Делилу. Гори плам; у горуку жртвеног светила главарима се клања делила, Самсонових милина дивни стан.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
прост монах, но монашеских злоупотребљенија, лажа и прошјачења и измишљени[х] икона и моштију за новце чудотворења заклет непријатељ и изобличитељ.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Он их пита: — Куда ћете, људи? А они му рекоше: — Наш град је заклет, и нико од људи не смије у њему преноћити. Ми смо ту само обдан: чим сунце почине, ми идемо ван, а врагови унутра.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Отров те чека!... А ту шкорпију, Што се превија тако ласкаво, Те бих се, ’вако стара грешница, У четир’ поста заклет умела Да ће за капљу крви његове Ишчупат срце, ако устреба — Чекај се, чекај!... Све ћеш платити!
Ћипико, Иво - Пауци
Да, да, — подругивале се, — биће похупили за травом, ка намечило се!... —На бога мога бих се заклет' да нису нигда наступили, — клео се младић. — Говори ти ча хоћеш, ма реци да — јесам ли их нашо?