Употреба речи закликташе у књижевним делима


Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Оба моја покојника (сина), десише се украј мене, па закликташе и поиграше, као од весеља... Фала Богу, чем’ то слути?“ „Како чему?

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Пред очима му затрепери, а у ушима зазује. Он ослухну. Стубови почеше, заиста, да говоре. „Ију-ју, ију-ју!“, закликташе они у глас, „васкрсли смо из рушевина антике“. Коперник се ухвати за чело.

Краков, Станислав - КРИЛА

Шуме и јаруге оживеше, и стаде нешто кроз њих промицати. Светлуцали су бајонети и шлемови. — Наши, наши, — закликташе промукли гласови. Све гушћи редови избијају из јаруга и шума. А отуда иза леђа непријатеља — победника све бешње грми.

Грми топ за топом. — Крећу се наши, наши... искачу из ровова... закликташе одједном гласови војника. А горе под врхом једва видљиве тамне прилике искачу из земље једна за другом и хрле у огањ.

Ћипико, Иво - Пауци

—Хоћеш ли поћи с њиме? — приупита Раде. —Хоћу! — прихвати сестра и привине се боље Радивоју. — Добро је! — закликташе Радивојеви друзи, и часом пиштоље натегавши наложе, и цика пиштоља разлијеже се чаршијом...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности