Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Нек он мени покаже црно на бијело да је тај и тај, па нек иде куд му драго. — Е, е, жалости моја — заклима главом сељак. — Ево мене моје рођено кумче не познаје. Гледа, а не познаје.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
(Још бешње): Шта си ти гледала, чекала? Зашто је ниси лечила?... Зашто си »мајка«? Зашто ти је она кћи?... МАРИЈА (заклима болно главом, гледа га горко, иронично, проплакавши): Кучка је она, а не »кћи«!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Па да, добар човјек. Видиш ти како ви имате паметну учитељицу. Мало се замислио па онда тужно заклима главом. — И велико дијете! Па да, тако је. Ја сам заиста сирото велико дијете, без оца и матере, без дједа и бабе.