Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Хе, душу ли му, није то... она само проврти, а чутура удари клин. — Море чувај се да не заклиноше. — Стари смо познаници. Ха-ха-ха! ... — одговори Пантовац и стаде да савија цигару. Наста кратко ћутање.