Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Србија је родна земља; вредан баштован направио би од ње башту, свет би се чудио лепоти њеној, а празноверник заклињао би се да је то рај у коме се вечно блаженство ужива...
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
све исећи; како многи људи по шумама и горама бегају, и да су посекли војводу Протића, и да је везир Милошу говорио и заклињао га тајно, да му буде веран, и да га не изда, јербо имамо — казивао је — рат с Московима и проче.
Милићевић, Вук - Беспуће
срце; он се увјераваше да треба бар да стане, да прекине прије него што буде касно; он се стотину пута одлучивао, заклињао, давао себи ријеч да ће то бити првом приликом кад му дође; он је био промислио ријечи којима да јој то каже, он је
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Певаш целог дана да се ори башта, поток. А и глас ти дош’о мекши, топлији. И тада сам се заклињао да више нећу с тобом имати посла. Зато сам дању бивао онако поносит.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Осврћући се непрестано лево-десно као да се налази у кавезу с тигровима, заклињао ме је да га не провалим, јер онда од скупљања података не би било ништа, а он просто мора видети то својим рођеним
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Пијем за проститутку којој је платио стотинарку да га зарази. Оног истог дана кад се, спреман у бој, заклињао да ће: и по дану, и по ноћи, у свакој борби, на земљи и на води, и у зраку, остати веран застави Хабзбурга, што се,
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Мој простосрдечни игуман, с ким би год о мени говорио, ј заклињао би се да сам светац. Но, придодавао би к тому: „Бојим се, неће та светиња задуго дурати.” (Тако је и било.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Добро је што му то никад нисам рекао. „У жито ми се заклињао да памти оца, мајку и браћу. Нисам му веровао. У годинама кад су њега оставили у врбаку, ништа се не памти.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Колико сам и колико путах свод плаветни неба свештенога, брилијантним засијат сјеменом, заклињао душом запаљеном да ми свету открије таину: али га је творац украсио, велику му књигу отворио, да твар слави творца
Ћипико, Иво - Приповетке
Одрицао се је чак пред светим отајством, у великом олтару изложеном; заклињао се пред иконом заштитника светога Николе и, ове године, међу првима пријавио се код жупника—каноника и понудио највећу
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Јер знадеш ли, моје чедо драго, кад оно смо на заклетви били, како нас је заклињао кнеже, заклињао, проклињао љуто: „Ко је Србин и српскога рода, и од српске крви и колена, а не дошô на бој на
Јер знадеш ли, моје чедо драго, кад оно смо на заклетви били, како нас је заклињао кнеже, заклињао, проклињао љуто: „Ко је Србин и српскога рода, и од српске крви и колена, а не дошô на бој на Косово, не имао од срца
секо, Стеванова љубо, нећу, секо, невере чинити господару и моме и твоме; јер ти ниси на заклетви била, како нас је заклињао кнеже, заклињао, проклињао љуто: „Ко је Србин и српскога рода, И од српске крви и колена, а не дошô на бој на
љубо, нећу, секо, невере чинити господару и моме и твоме; јер ти ниси на заклетви била, како нас је заклињао кнеже, заклињао, проклињао љуто: „Ко је Србин и српскога рода, И од српске крви и колена, а не дошô на бој на Косово, од руке му ништа