Употреба речи заклокота у књижевним делима


Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

На улазу испусти чутурицу, из које заклокота вода. Гледали смо ту воду закрвављених очију. Поднаредник прихвати чутурицу, држећи је грчевито.

Па куд пукло да пукло, помислих и пођох. Био сам прибран и миран, ишао сам чврсто до воде... Али кад заклокота чутурица, е увати ме страх, мајку му... А знаш, није лако... Ја сам пред цели фронт...

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Први тренутак беше страховит... паклени гнев загрме и заклокота у њој, она подиже десну руку, изви је у страну и спремаше се да пљесне њоме из све снаге по том туђем образу, па

Бесна, дивља, смртна жудња за осветом запенуши, издиже се и заклокота у њему; он скочи, измењен, страшан као звер, искривљених вилица и разрогачених крвавих очију...

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Наједном заклокота митраљез позади нас. — Одакле ово сад? — повика командант и хитро се окрете у седлу, предосећајући неко зло.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности