Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Да знам. — Још мало — одговорих ти само да те обрадујем. Ти кликну: — Е па то је... — И оде. Вратих се, легох, заклопих очи, испружих руке и обамирах од слатке, лаке и тајанствене сете и туге. И ти — не дани, већ ноћи! Ја не могу више.