Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Како стиже, он руком скиде шару, али му је рука дрхтала... Почека неколико тренутака, се се прибра и смири... Заклоњен за дебло, он премишљаше. Хтео би да Лазар осети сву страхоту смрти и сву тежину његове освете...
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
На становништво Охрида и околине има утицаја и језеро и језерска клима. Охрид је боље заклоњен са севера но Струга, у којој дувају јаки ветрови са планина и нарочито кроз Дримско грло.
Тим је одсеком заклоњен Подгор од северних ветрова и створена заветрина испод раседног одсека. Као расед и опште пружање котлине, тако исто и
Матавуљ, Симо - УСКОК
згодну колибицу и у њој прострли постељу и ставили свијетњак и дашчицу за књиге, те је и по ружну времену био добро заклоњен и могао се забављати. Кнез одмахну главом: — Хвала богу, што ли му је? Дајте, наставите ме како да га разговорим?
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Улица прелази у пут између маслињака и врло брзо доводи до капије замка. Замак се више не види, заклоњен полудивљим парком. Капија је отворена и ја продужавам кроз парк немајући намере да дођем до замка.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
По зеленим рудинама растурили се бели чопори гусака. У риту, одмах с краја, према селу, заклоњен врбовим џбуном, на једној џомби, седео је ђаво. Џомба му беше престо, а рит царство. Ту беше све живо и весело.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Онај за чаталом беше удаљен од нас преко сто корака и тако заклоњен врљикама, да му се одовуд није могло ништа учинити. То је, без сумње, Љубиша и опазио, па је стога предузео онај
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
ЈЕДНО СИГУРНО ВЕЧЕ У једно сигурно лето Топло као кап плача Ходаћеш туђ низ све то Заклоњен зидом шетача. И глув већ за реч што лупа У слух о тешка врата Проћи ћеш кроз ред клупа До места где се мрак хвата.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Сељанка скиде онај шал и огрну га. Сад сам потпуно био заклоњен од команданта, те се усудих да отворим једно око. У том тренутку угледах је окренуте главе према коп манданту, свакако
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Увек у средини што дух сваки стеже, Запазио нисам сем ње ништа друго, И често се питах шта ме за свет веже: Заклоњен идеал? Ил' страдање дуго?
Ћипико, Иво - Приповетке
Познаници и пријатељи, јављајући им се, некако се чудно осмехују. Пред црквом, иза голога дрвета заклоњен, блене у њих познати сеоски блека што је већ давно изгубио свијест о животу и не води бриге о љубави.
Краков, Станислав - КРИЛА
у грмљави је студент дрхтао јако и дуго, заклоњен слабим грудобраном од џакова и тако остајао све до зоре. По дану је спавао под стеном буђен само треском експлозија.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Алексинац је у дољи. Са источне стране, откуда су се примицали Турци, заклоњен је рујевачким висом, који се у северозападном правцу пружа и прави рујевичку косу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Војници су застали неодлучни. Други легли... По песку прпоре куршуми као кишне капи на мирној води. Посматрао сам, заклоњен иза камења, агонију друге чете, забезекнут и згранут... Влајко уздахну. Онда извади марамицу да обрише знојаво чело.
У близини чекао ме ордонанс са коњима. Уском путањом ишли смо у правцу ровова. На појединим местима био је пут заклоњен пободеним гранама у земљу, да би пролазници били сакривени од погледа из непријатељских ровова. Али сад је ноћ...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Вода је ту тиха, нигде не прелази изнад појаса, а и лако је сићи с обале. Оставим одело у шупљини старе јове и го, заклоњен густишем, приђем обали. Спустим се преко косе камене плоче у воду. Такво место сам дуго тражио.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Зато сам, пред олтаром, Изашла преда те једном са светим, небесним жаром, Кô сузна Ниобеја. Заклоњен, у тишини, Твој светли духовни поглед отад је дражи ми био. Твој живот рàд мени беше.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Разиђосмо се на све стране, да бисмо изнашли све што је потребно за смештај војника. Угледах бунар заклоњен оградом од шибља и поред бунара три Арнаутке са судовима. Пришао сам, али ниједна не одговори на мој поздрав.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Лежећи тако с главом на рукама, заклоњен шеширом, Стриц је задријемао и заспао. Одједном се грање на љесковом жбуну опрезно размаче и кроза њ се помоли ушиљено
Стриц па хитро спузну у ону дољу за својим шеширом, пограби га и настави да трчи једном уском обраслом јаругом добро заклоњен шибљем од погледа својих прогонилаца с друма. Упао је тако и у један љескар везан с Прокиним гајем и — туп!