Употреба речи заколута у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Не бој се!... Лазар заколута очима. Он није веровао да те речи субаша говори. Да не беше још кога у соби?... И он поче зверати око себе...

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Онако покисао, а уз то и необријан, личио је на некога реконвалесцента из душевне болнице. Заколута Александар очима и викну: — Овам’ са њима! Застрашени, ишли су несигурним кораком Танасије и Јанкуљ.

Некад викне, други пут удари, али зато кад прими плату, он позове посилног и сеиза: — Овам’! — заколута очима и напући усне. Гледа их страшним погледом од главе до пете, и онда проговори: — Ти!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Један од њих се окрете и управи пушку на мене. Али стиже мој каплар и зари му бајонет у груди. Он испусти крик, заколута очима, диже руке и тресну. Други Бугарин, погођен метком, паде али и онако рањен, управи пушку на мога каплара и окиде.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности