Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ИИИ ЗАПИС Као што сељак пред туђим војскама на разна места, у подрум, иза јаруге, под храст, закопава жито, Муницију, пушку, ракију, лампек, иконе, сукно и маст, тако и ја, у мрачно време ово, све што имам
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁶⁸ Због тога се и у нашем народу постељица закопава у земљу или се чува у кући. Када се дете роди, одмах му се пресече пупчана врпца.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Ето лежи несретница, Баш ни трага од живота: „Моја тица, моја тица! О сирота, о сирота!“ Дете тужно закопава Тицу своју под земљицу, Па са њоме затрпава И сву своју бољетицу.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
(СЕ3, 19, 253 ‹и 257›); о празницима породица покојникова меће му их на крст (ГЗМ, б, 159), или му их, о задушницама, закопава у гроб, код главе (СЕЗ, 19, 253). Важно је и то што прве плодове ј.
травама, и меће у неначету воду, заједно са ускршњим јајетом, и том водом на Ђурђевдан рано умивају се а јаје закопава под р. (СЕЗ, 17, 177, пиротско; 185, Банат).
за срећан брак са децом (ГЕМ, 28—29, 1965—1966, 183), а после порођаја, ако се жели следеће дете женско, постељица се закопава под ш. (ибид., 177). У околини Зајечара, »за оне који су умрли без свеће«, палиле су се ватре од ш.
Паламида (цірѕіум арвенѕе). У пшеничним њивама са п. (која је штетан коров) закопава се на први дан Божића пасуљ од бадњиданске вечере, и том приликом се говори: »Кад никне овај гра, т̓г да никне
Прву бразду орач заорава пре сунца — да би избегао штетне сусрете и зле утицаје (СЕЗ, 86, 95). У прву бразду се закопава глава закланог петла и јаје, да не бије гром (СЕЗ, 16, 259; ГЕМ, 20, 6 ид).
Пре сејања закопава се (насред њиве) »големо цвеће«, или здравац и корен од коприве (СЕЗ, 16, 259; 19, 361; 70, 541). Прва прегршт семена
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
“ Ето лежи несретница, Баш ни трага од живота: „Моја тица, моја тица! О сирота, о сирота!“ Дете тужно закопава Тицу своју под земљицу, Па са њоме затрпава И сву своју бољетицу.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Наредио клисару да га сви испред цркве чекају. Јер казао: »Ко хоће живе људе да закопава тај ни у цркву не сме да ступи.« И кад изашао, толико их напао, а нарочито хаџи-Ристу.