Јакшић, Ђура - ПРОЗА
А и шта ћу ја с мртвима?... Не бих вас ни данас потезао кад не бих знао да је врло лако могућно да је, уместо вас, закопана само сенка ваша, а да сте ви обукли само друкчије рухо, па вребате прилику да и опет искрснете пред нас — у једној
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Меланија се осећала ту — како се сама изразила у писму — као закопана, и он је морао тражити нову парохију, и добио је у В. Сад је, хвала богу, и попадија задовољна, више него и сам поп.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
И онда се враћа, али слободнији, расплакан, пијан. Тада би ишао на своје гробове где, вели, да му је жена и кћи закопана. Седа тамо. Пошто нема да им запали свеће, он, оно што је напросио вади из појаса и ређа по гробовима.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Што плачеш, море? Он подиже главу. Погледа ме погледом у коме беше све: закопана љубав, проћердан живот и вечита туга за нечим. После неколико година умро је.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Позваше нас браћа из мртвих равница, Понижене сестре и клонуле груди, Јаворове гусле покиданих жица, Закопана звона, оковани људи.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Али, у ствари, жица која је закопана у земљу и која би према овом гледишту требало да буде сасвим имуна на сметње, осетљивија је на неке спољње импулсе од
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
? Зар ти ниси увек била Мелем цвеће мојих рана, Зар ми ниси и сад нада, Надо моја — закопана! Кад су били часи златни, Кад времена беху срећна, Ја сам имô много вере, — Ал’ зар вера није вечна Зар је вера
? — Зар те не смем својом звати, Веро моја — закопана? Ти си мртва, мој животе, Отишла си с овог света, Тој даљини нема мере — Па зар и то да нам смета!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
кô прави Србови. Нема у овој земљи прáве. Наша је прáва на Косову закопана... Ето, Крсто, моја слатка душо, нешто ти попушти, а нешто ћеш и ти, Маркане, моја слатка душо, попуштити, па ће, с
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
није допуштено да се покров прави од к. платна (СЕЗ, 19, 242). Народ у Херцеговини верује да ако где у земљи има закопана блага, то благо најпре ће наћи сирота девојка плетући црну к. (ГЗМ, 18, 1906, 393).