Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Нећемо ја! — прихвати неки Јован травар из горњег краја. — Није то, болан, шала, закопати нахоче у сеоски потес!... Ено преклане, памтиш и ти, Марјане, и ти, Манојло, а и ти, оче Стево, где по Драчићу поби
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— И то ти он учини? – Он. — Знала сам. Чим је таја казао да су нашли кесу, помислила сам да је само он могао закопати... — А шта вели таја? — Ништа. — Мисли ли и он да сам лопов? — Мисли. – А ти? — Ја не мислим.
— Како није крив! Зар нису нашли кесу с новцима у његовом ђубрету? — А зар ту кесу није могао тамо и ко други закопати? — Али ко би могао такав грех учинити? — Ја знам, нано. — Ко? Она се запламти у лицу.
А зар он, турски измећар, није могао сам онде, по заповести Турчиновој, паре закопати?... Поп зину од чуда... — Знам, али разбијен сандук, па онда... — поче поп.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
да види како је могао оздравити од некаке тешке болести; и о неком другом доктору који се дао исецкати на парчета и закопати у ђубре, и кога су после нашли здравог и читавог, али, стога што су га прерано откопали, био је тек као мало,
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(Требјешанин, Ж., 1987, с. 106) — Утро се ко шарени коњи! (Требјешанин, Ж., 1987, с. 47) — Немао те ко закопати! (Павићевић, М. М., 1937, с. 197) — Ове године сина женио, а догодине сна’у удавао! (Аџић, С., 1984, с.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
и закопао на једном месту; знаш, времена су свакојака, а жена као жена, пак се сад бијем по памети, оћу ли оно друго закопати, што ми је у сандуку, или да оставим тако, бар ако на једној страни пропадне, нек остане друго.
ДАМЈАН (полако ступа) Није ни најмаље за оклевање. Ако мој комша нађе празну земљу, јамачно неће остало закопати, то би морао бити сасвим луд. Сад ћу дакле с његовим семеном сејати, а чија ће бити жетва, видићемо. (Затрпава новце.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Што ће му мотика ?... Ах, јест... морају њу закопати... Наравно, кад ко умре, њега закопају... И њега ће некад закопати, али то сад није тако важна ствар...
Што ће му мотика ?... Ах, јест... морају њу закопати... Наравно, кад ко умре, њега закопају... И њега ће некад закопати, али то сад није тако важна ствар... Него шта ова баба једнако провирује из кујне !... А не плаче и не жали кћер...
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
отвори заклоп, кад види ово двоје ђечице као двије златне јабуке и на челима звијезде, ражали јој се, те их не шћедне закопати у земљу, него их баци у једну јажу од млина, па се врати дома и каже старој царици, да је закопала у земљу у једној
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ко би се усудио рећи да све те мошти и кости и зубове и парчета хаљина и гвожђа и грудве у земљу ваља закопати? У земљу!
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
душе која сваког добра совршенства надвисује и у себе храни, требало би да све густе мраке, сви мирови у њих закопати похитају воскресењем сами да ти пређе св'јетло лице виде.“ „Два војводе св'јетлијех полковах!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
њега, и посипајући га травом певају песму која почиње стихом »Умре, умре Рајоле«, а завршава се питањем »Гди ћемо га закопати?« и одговором »У рупицу под врбицу«, али кад га ухвате да га понесу, »мртвац« скочи.
Ћипико, Иво - Пауци
— Па ди ћемо с гнојем? — прекиде главар. — Треба га у поље износити, па га тамо закопати. — Не можемо то ми, земље су плитке... — Е, бриге њих!... Они ће глобити, — одврати жандар.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Шта радимо бесној пашчади? Убијамо. Шта радимо коњима оболелим од сакагије? Убијамо. Закопати, закопати их дубоко под земљу да им стрвине не шире смрад и заразу. Димитрије „Овде, овде!
Шта радимо бесној пашчади? Убијамо. Шта радимо коњима оболелим од сакагије? Убијамо. Закопати, закопати их дубоко под земљу да им стрвине не шире смрад и заразу. Димитрије „Овде, овде!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
тада неприметно гурну Протића: — Зар ти мученици оставили земљу, прешли хиљадама километара, па их поред живог попа закопати као мрцине... — Ама, то јест, али... — Молим те, извини, зави ме стомак.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
себи у њедарца; отпасах му сабљу од појаса, њем отпасах, а себи припасах; оставих му будак више главе, да чим ће га закопати Турци; па посједох његова дората, одох право гори Романији.
Онда вели Бећирагиница: „Бре, немојте закопати курве, већ га бац’те у дебело море, те наран’те рибе приморкиње лијепијем хајдучкијем месом“.
умријети, Марко, ја од бога, од старог крвника; не може ми га образ поднети; оставих му будак више главо, да чим ће га закопати Турци; па га баци у то море сиње; завиде му оне ране грдне; браћо моја, до два побратима; ето доље под бијелом кулом,