Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Налази је, кад сретнију, кад мање сретну, и најзад устаје, закопчава капут. Одлази. Одмиче звучним болничким ходником, спасава се између окречених перваза лијеха с перуником, и жури да
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
разгалим као хитро притиснутим пољупцем на руку обожаване, на оно местанце које је исечак рукавице, онде где се она закопчава, оставио нескривено.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Ниси требала да ми спремиш ово одело. (Сагиње се Стани, да јој закопча низу.) СТАНА (закопчава је. Али гледајући у Ташанин сјајан подбрадак, светло, зајапурено лице, а највише у њена, сада под танком кошуљом и
зајапурено лице, а највише у њена, сада под танком кошуљом и кратким јелеком гола развијена прса, заборавља да је закопчава). ТАШАНА (црвенећи од Станиног пиљења): Та закопчавај! Шта ме гледаш? СТАНА (као самој себи): Е лепа си ми!
СТАНА (прегледајући је): Јеси, јеси. (Одлази.) ТАШАНА (сама, доста уплашена, навлачи више шамију на лице; тешње закопчава прса и рукаве од кошуље и погледа по соби да ли је све у реду.) Улазе Хаџи Риста, Мирон и остале хаџије.
(Одлази.) ТАШАНА (прилази огледалу, шамију јаче разгрће, да јој се види више лице и коса; јелек боље закопчава и више диже шалваре, да ближе дођу јелеку; седа на миндерлук). Улази Сарош.