Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Дође време да закољу краву; вежу је за ноге и рогове, превале је на земљу, пак почну оштрити велики нож. Тада волови запитају је: „Сад кажи
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Прелазећи преко ваљевске Колубаре и Тамнаве, где годе ноће по једно говече закољу, а село им мора ̓лебац намесити, одакле по неки товар жита понесу, јербо су, каже, имали у планини Кљештевици збег.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Хајде! — рече Суреп. — Деде, домаћине! Наређуј! И одоше у авлију, где ће им се во дотерати да га закољу. Суседи почеше долазити. Они прилазише к соври те се здравише... Станко се користи њихним доласком, те побеже у кућу..
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
је крава запита зашто плаче и она јој каже све што је и како је, рече јој крава: — Мучи ти, не плачи, већ кад мене закољу, да не једеш од мене меса, већ кости моје да покупиш, па да их за кућом под тијем и под тијем каменом закопаш у земљу,
Кад краву закољу и месо јој стану јести, ђевојка није шћела окусити изговарајући се да није гладна и да не може, него покупи све њезине
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Шта ћете више: у гостилници зовомој Код хинеског цара сами се пилићи закољу, сами очупају, очисте, натакну се на ражањ, испеку се, и донесу гостима, пак и ту јошт сами се истранџирају, да се
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
— Кроз бегове долине; Гору с ногам’ кршиле, Јова мога будиле. 244. Цуцу, цуцу на коњу, Вуци т’ мајку закољу У шеници у пољу! Немојт’, вуци, за Бога! Мајка ми је драга, Сису ми је дала, Другу рекла дати, Кад пођемо спати.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
љутито, а стрина метнула руке под појас, гледа за њим очајно, погледом пуним слутње, па тек зашишта на свој начин: — Закољу к'о јагње!... Хуууу! Јест, таква је била моја покојна, добра и паметна стрина.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
кад је крава запита за што плаче и она јој каже све што је и како је, рече јој крава: „Мучи ти, не плачи, већ кад мене закољу, да не једеш од мене меса, већ кости моје да покупиш, па да их за кућом под тијем и под тијем каменом закопаш у земљу,
” Кад краву закољу и месо јој стану јести, ђевојка није шћела окусити изговарајући се да није гладна и да не може, него покупи све њезине
Тако стриц и синовац ућерају вола и два брава. Идући отоле дођу на једну пећину. Онђе стану па закољу једнога брава, огуле га и припеку. А пошто га испеку, онда стриц рече синовцу: „Хајде да једемо.
Пошто их виђе, а ове двије њу, зачудише се, и ове потоње двије досјете се, те спопану јадницу и закољу, па је мртву у гору понесу.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
је крава запита зашто плаче и она јој каже све што је и како је, рече јој крава: — Мучи ти, не плачи, већ кад мене закољу, да не једеш од мене меса, већ кости моје да покупиш, па да их за кућом под тијем и под тијем каменом закопаш у земљу,
Кад краву закољу и месо јој стану јести, ђевојка није шћела окусити изговарајући се да није гладна и да не може, него покупи све њезине
Они почну да кољу старца и закољу га, а сиромах се привуче и одреже ножем комад од доламе. Кад се свануло, устане сиромашак и пође, па срете она два
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Тешко ме је освојила жеђа“. Вели њему Краљевићу Марко: „Тако, Ђемо, не раде јунаци, већ закољу коња ја сокола, налију се крви од гр’оца“.