Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
увећаних дарежљивом руком каквог маштовитог чобанина, па зато понека неискусна и стидљива младица, све у пролазу, закреће главу и забезекнуто шишти: — Помози, боже и света Петко! Јуф, гром га убио!
Ћипико, Иво - Приповетке
Два војника опиру се с краја да брод макну, и онда се вјешто укрцаше. Брод полако закреће, а она за њим гледа. И гледа јаку омладину на њему и њихове окретне животе.
Ћипико, Иво - Пауци
— Збогом, опрости! — чује се жамор раскиданих гласова. И вријеме пролази, пароброд већ закреће полагано. — Збогом, праштајте! — разлијежу се гласови већ готово пријегорно. И машу рупиима с краја и с пароброда.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Моле је, наговарају, гурају, вуку — аја! Она само подавија реп, закреће главу од мрачна улаза и плашљиво скамуче. Убацише унутра комад кукурузе, али Жуја ни да погледа. — Шта да радимо?