Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
представнога, већ увијек и једино као представу свјетлости; и обратно, све тужно и ружно, све мртво и ледно, као закриљено сјеном. По томе, и наше мисли могу да буду осунчане или сјеновите.
Ћипико, Иво - Приповетке
Марко се у путу заустави код врела живе воде, па каза за њ Божици. Она га није опазила јер је врелашце закриљено големим каменом, у хладу поврх поља. Ознојени, жедни, полегоше једно до другога на земљу и прилегом пију...
Ћипико, Иво - Пауци
Изјутра, иза недогледне равнице чињаше му се да види море закриљено сивом маглом... и шиљаше му свој врели поздрав. Чим је стигао, писао јој је ватрен лист крцат мекане поезије.
Ча то хоће рећи? . . Иво гледа у њено ноћу закриљено лице и часом премишља о њеној природи, па је упита: — Је л те Петар волио, ко ти њега? — Зар ја знам!?