Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
О како је бедно кратко трајала „смрт Бога,“ како сам се брзо као Фаетон нашао у своме Еридану и закукао: О дођи у помоћ, у помоћ дођи моме. неверовању!.. Јест, подигавши ме бацио се ме, Боже!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Обојица се засмејаше, а и Вучко, који стално пљује крв. — А ти закукао као да ти је отфикарио главу! — дира га поднаредник Траило. — Па овај... поднаредниче, шта му га знам.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
све снаге, тоцило је зашкрипало, промукло, љутито, очајно, повраћено из давне смрти: њему се чинило да је и сам багрем закукао и више га никад није дирнуо. Ни он, нити ико други.