Употреба речи закунем у књижевним делима


Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

зовнем мог стрица Јакова, Митра Миличанца, трговца, Коју из Свилеуве, и јоште њи̓ двојицу, прочитам им оно писмо, закунем и̓ да ником не кажу, да нама Немац неће помоћи, и да све говоримо: „Ето Немца, ето топова”, да се народ не би поплашио.

Африка

“ У ствари, при повратку са шетње, тражио је да му се закунем на пријатељство до смрти и на пријатељство после смрти, ако се опет сретнемо.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Закуни ми се да ниси.“ „Нисам, богами, здравља ми, среће ми...“ „Није то никаква заклетва.“ „У шта да ти се закунем?“ Закуни се... Е, немаш ти у шта ни да се закунеш.. То је оно... зло!“ Пустио је и, сломљен, сео на кревет.

— И нећеш да ми кажеш? — Није да нећу. Не знам. — Баш ништа ниси чула? — У шта хоћеш да ти се закунем? Очи му падоше на њен стомак. Учини му се да је већ нарастао. Дуго ћути, па рече: Немој да се заклињеш.

— каже Мијат и милује ибрик у сенци. — Хоћеш у Алексу да ти се закунем да ми је Ђорђе давао прасе за онога мога шареног мачка?

Петровић, Растко - АФРИКА

“ У ствари, при повратку са шетње, тражио је да му се закунем на пријатељство до смрти и на пријатељство после смрти, ако се опет сретнемо.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Она је имала богату, плаву косу и сјајне црне очи и волела ме је врло искрено. Она је чак захтевала од мене да јој се закунем на верност, а заклела се и она мени. А једнога дана — мало времена после заклетве — заљубила се у другога.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности