Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Боји се Мјесец, несташко пуни, па старки вели: „Де се закуни! Куни се баком, Сунцем и мамом и с краја на крај Кумовом Сламом, да ниси на ме нимало љута и да се нећеш машити
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
„Нисам“, рекао је. „Закуни ми се у деду да ниси. У децу! Закуни се!“ Аћим је ударио песницом по колену. Ђорђе јекну. Отац му се свети...
„Нисам“, рекао је. „Закуни ми се у деду да ниси. У децу! Закуни се!“ Аћим је ударио песницом по колену. Ђорђе јекну. Отац му се свети...
Ако ме убијеш, деца ће ми поскапати од глади. Аја сам тебе досад могао стопут да удавим. — Нећу. — Закуни ми се у децу. — Жива ми деца. — Ти немаш деце — дрхти. — Удавићу те! — Имам.
“ „Убићу те ако не кажеш.“ „Нисам чула!“ јекнула је соба. „Ниси?“ прошапутао је. „Сигурно ниси? Закуни ми се да ниси.“ „Нисам, богами, здравља ми, среће ми...“ „Није то никаква заклетва.“ „У шта да ти се закунем?
“ „Нисам, богами, здравља ми, среће ми...“ „Није то никаква заклетва.“ „У шта да ти се закунем?“ Закуни се... Е, немаш ти у шта ни да се закунеш.. То је оно... зло!“ Пустио је и, сломљен, сео на кревет. „Спавала сам.
Она га погледа издалека, закрвављено. — Твој — рече тихо. — Закуни ми се. — У шта?... У Бога или у њега? Занесе се к њој, па се трже: — Не куни се! — окреће се и отвара врата.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Кажи, умири ме, закуни ми се, откриј ми истину, откриј ми праву истину: јеси ли га икад макар мало волела?! — А ти, шта мислиш?
— Кад је бабо оно пролетос сиј’о, испао му из недара! — А ја! Е па, море бит’, море бит’, — попушта Икета — само закуни се на то, па нек ти је алал!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Лисица доведе медвједа до једних гвожђа, која је била већ прије опазила, па ће рећи медвједу: — Де се закуни на овоме правдалу да нијеси изио меда. Он јој рекне: — Де ти прва, па ћу ја онда.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Закуни се на верност и бичеш поданик највећег и најмоћнијег цара на свету! — рече Доглавник Морског Цара који је веома личио н
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Ђорђијо, Ђорђијо! — Несам, нане, — брани се и куне Мане — жива ми... ете-те... — Деде, деде, мори... Закуни се! Што поче, па застаде... Што се не закунеш?!... Закуни се де ако смеш и можеш!... — Ама де, несам, нане... ете...
ете-те... — Деде, деде, мори... Закуни се! Што поче, па застаде... Што се не закунеш?!... Закуни се де ако смеш и можеш!... — Ама де, несам, нане... ете... ловачке ми среће, несам. — Јеси, јеси, Мане.