Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— И ја мислим, — рече Грбо. — Молим те, господару, дедер уљези у ову кућу, па гдјегод је шупље промоли прст да закуцам клинце да ми не би Грбо побјег'о, јер ћемо га спалит у овој кући. — Хоћу, — одговори краљ.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
да скину чизме... — Добро, молим те, виде ли њу? — прекиде га командир. — И решим се да закуцам... Неки женски глас: „Слободно!“... А-ха, ту је, помислим и уђем. Замало да се претурим...
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ИВКОВИЋ: Тако се чује! ЈЕВРЕМ: Може! Може! ИВКОВИЋ: Дозволите, одох ја да закуцам ову таблу. ЈЕВРЕМ: Е, ако, ако! Збогом, господине Ивковићу! ИВКОВИЋ: Збогом, газда-Јевреме! (Одлази).
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
на другу страну, до надбискупије и манастира њеног, у којем је смештена богословија и славна толедска библиотека. Закуцам онде. Вратар, натмурени калуђер, отвара ми капију. Крстим се и улазим.
Лавоазије је, тако пише у његовој биографији, био изванредно љубазан и предусретљив. Сигурно је да ме, када закуцам на његовим вратима, неће осорно дочекати.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— И ја мислим, — рече Грбо — но молим те, господару, дедер уљези у ову кућу, па гдје год је шупље, промоли прст да закуцам клинце да ми не би Грбо побјегô, јер ћемо га спалит у овој кући. — Хоћу, — одговори краљ.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Астрономска наука не даје нам на то питање одговора, њу не занимају наше ситне бриге. Зато ћу, љубопитан, да закуцам на вратима другог пророчанства, код техничких наука.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
где сваки лист, У сањању, пориче да има један свет Који је ван овог: слободан, и без мере; И опет кроз исте сале сна Закуцам престрављен на мишићна врата овог живота: Ах, један два! ах, један два! У Београду, XИИ 1921.