Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
”| Наравоученије Неситост и лакомство хиљаду зала на људе навлаче, сеју свуда раздор и несогласије, завађају и раздељавају сродну браћу и драге пријатеље. „Νήπιοι!
Но (осим великих и другима вредовитих зала) воопште много се може човеку презрети и простити кад је управ позната доброта срца његова, и кад се може о њему рећи:
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Задижем пртену сукњу изнад главе: ево овом те алом терам, ало! Ако више себи желиш добра но што нама мислиш зала, ало, бежи, ало, главом без обзира, да те оно на шта си зинула не би прогутало!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— упита он, а у том гласу звонио му прекор. — Шта ту ваздан!... Смеш — не смеш?! — викну Лазар, а беоњаче му од зала закрвавиле. — Најпосле... кад хоћеш! — рече Станко, чудећи се шта му је наспело... И ухватише се...
Теодосије - ЖИТИЈА
припадајући, молим, господине оче, да као што сам се за живота твога, окриљен топлим ти ка Христу молитвама, од свију зала сачувао, и сада опет када Христу одлазиш, измолићеш од њега својим молитвама, њему угодним, до краја покров животу
Због тога и ја вама кажем: чувајте се свих зала, и све што видесте и чусте од оца вашега то чините, да и молитвама његовим избегавши вишеречене страхоте заједно с њим
Од свих, дакле, и од свију других зала да се сачувате најпре ви сами треба да се бринете, и да ваш живот увек буде брижљив, да се утврдите као узор сваке
Јер уздам се у Бога да вас се неће коснути ниједно од ових зала које рекосте. А они ће њему: — Послушај нас, оче свети: мало што окусивши, развесели душе наше да ти се не би, због
Не сећајте се зала којима Бога прогневисмо, не срамите се наших нечистота којима грешимо пред њим и због тога далеко стојимо од њега.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Вучови дечаци настоје да проникну свет, да га кроз игру освоје, да се одбране од његових зала. Они се самоваспитавају; на поуке одраслих или се не ослањају (Петићи, Коча), или их оне не задовољавају (Момак и по).
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Наука је прави лек од свих духовних и државних зала, искупитељ, нови месија човечанства. И Доситеј Обрадовић неће пропустити ни једну прилику а да не велича »свету науку,
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Рука данка врућину је дала, Дрва ничу, шире своје гране, Од жалости, свакојаки зала, Те ме тако веселога бране. Санче, ти ми диже прамалеће, И оживи увенуто цвеће. 59.
Грешно чедо под појасом, Грешно га је задобила, Грешно му је самрт дала, Ал' бар га је избавила Од земаљски тешки зала, Од — но де је онај саде, Што му живот јадан даде? XXX Де је он? Де њено мило? Де је злато несуђено?
Ох маните муке луде! Шта гледате, земља ј' ладна, Излетела душа јадна, Опростила с' ови зала, Па се за њим тамо дала. Ох молите Божу вољу, Да тамо јој коб да бољу!
Вала теби на то, вала, О не пусти да на зала Употребим дар ја твој, О не пусти, Боже мој! На Ускрс, после 11 ноћи певао.
Цика, цика однекуд са стране, Пушка пушци не да да издане. Мотају се Турци из седала: „Амо, кардаш, ето љути зала!“ Сви се Турци маом обазреше, Па на ону страну полетеше. „Сложно, Турци, глете у менена, Нико нама не уграби плена!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
јада, сузни бризи, неодољних уздисаја бројанички, свети низи; старе славе сетна хвала, а скорањих срамних зала осветница, — јека од гусала. Иза сна се тешког прену, Мрак је. Где сам?
Несрећна главо! — Сад си ми лена: болом си греху зазора дала, свака ти мука стотину зала са душе цепа; Свака кумбара храмове зида, свака ти капка из боних груди године тешке лакоме блуди с векова скида.
У томе жару ала је лепа! Болом је греху зазора дала, свака јој мука стотину зала са душе цепа. Румен пожара сећа те стида. Свака јој капка из боних груди године тешке лакоме блуди вечито вида.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Тада се старац врло обрадује, па му рече: — Синко, не јечим ја зато што сам болан и жедан, већ што знам колико зала и биједа има у свијету, али се сада радујем што, ето, има и душа које чују човјекове јаде и у овој самоћи; зато ишти
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Бруј-ритмови тајних прела пале лампу Јеванђеља. Анђеоски, изван зала, трепне Чедо из јасала. Чуван сапун, или мило, распламса се уз кандило.
Перјаница звоникова затрепери у лепету изнад стреха земних зала. С кровног венца, уз брујеве, реч чамала у некрету низ Дунаво пусти ждрала.
- Кyћа наша мала у звуку траје, мада распаднута; а мирис њен ми, црнилом од зала, дошумив крепак, злати се и брчка од јутра раног па до доцног цврчка.
- То је, ипак, трење о празно класје сујетиних влати, а није рефлекс слике која слика, кроз речник зала, премилост босиљка уз нечуј-бронзу неблаго што прати.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
И, срећом занет, народ мој Опроштен свију зала, Весело баца поглед свој Од Саве до Урала! Године старе брзи лет У бурну вечност стреме, И ново лето здрави
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Анђели иструбите зору! Краљевски петли нек се дана сете господски тражимо почетак зала уништења шта се то радило са људском врстом али нема смисла да нас и безженством кусе!
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
вече као црно крило пада, Као у шкољци хуку морских вала У нашој души, где ће одсад расти Низ црних беда и старачких зала, Пригушен шумор некадање страсти...
МИСАО Ја поимам добро неминовност зала, Склоп целог живота, са тугом и бедом, Ја знам шта је судба свију идеала, — Моје знање видиш на лицу ми бледом.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Награду целу добио бих, тада, За цветно доба својих идеала И јесен њину у понору јада, За дугу борбу у животу зала, За слом идеја и неуспех вере, Отрован мозак и срце прозукло, Срам сиромаштва што га немар пере И, некад силно,
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Осим што ћеш тијем мене умирити, и њу ћеш избавити од зла. Не од једнога зла но од мноштва зала. Они ће је удати за чесова старкељу, или ће с њом у манастир, а овако кад ти приспијеш, гроф Павле, наш други отац,
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
„Сада“, богородичан Јутрење, Канон, глас осми Песма прва Ирмос Воду прошавши као по суху, и из Египта и зала избеже.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Од бога не могући утећи, не ваља ни да бежимо; а од пожара, велике воде, куге и други[х] многи[х] зала, могући се сачувати и не хотећи, врло лудо послујемо.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
В. Илић ЦXXВ МИСАО Ја поимам добро неминовност зала, Склоп целог живота, са тугом и бедом, Ја знам шта је судба свију идеала: Моје знање видиш на лицу ми бледом.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Државни тужиоц обасу оптужене најгорим погрдама, назва их вампирима и проузроковачима свих невоља и зала која се сручише на отаџбину.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
ведар ја идем животом До старих, црних и светлих обала, Где дише пустош и мир са лепотом, Где пропаст живи и где нема зала. Где нема зала.
Где нема зала. Са заносом неким Ја често идем из тужних долина Негде, далеко, са звуцима меким, И ту смо срећни ја и виолина.
да је да се спава. И само каткад, ал' то ретко бива, Њу када видим посред ових зала, Прилази мени нека магла сива, Наговест бледа далеких обала.
У име слободе и вечног морала, На које чекаху пет дугих столећа, Ви сте своју браћу опростили зала, Пробудили земље и нова пролећа.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Дај ти, Боже, добру срећу И закриље од свих зала — Ал’ да ј’ жива твоја мајка, Грозно би се заплакала. »Босанска Вила« 1889.
Хај, ал’ сви ће заједничке Против таких зала; Биће борбе, опште борбе Против општих âлâ. Ал’ видите л’, очи младе, Што на ближој мети?
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
“ (Издалека се чује пушкарање.) Ха, тако, момци! Тако, делије, Што има крви, нек’ се пролије, Што има зала, нек’ се покоси, А гавран месо нека односи!... (Потпрашује пушку. Пушкарање траје.) ГЛАВАШ: Хајде, Хаџијо!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Јао! Јао триста пута! Пала нам је, пала коцка љута; Море зала ов’ је свет! Леди ватра, зрак, и гром, и вода, Звери, змије, гад од разна рода, Често век нам чине клет!
Јест, ал’ болест не зна што је таква шала, Не толећи једно, носи триста зала Који га шчепаше, не може се јаче, Да већ јадном ћифти душа на нос скаче.
У Лазаревог царства бурном стању, Где разуздане страсти многих зала, У личној борби и худом незнању, Слободу руше, а ланце вазала И ропства кују, да на трулом пању Свог лицемерства
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Мремо без свести, тонемо све дубље. Раскрстили смо са прошлошћу гњилом, У ноћ зала је погребосмо целу, Будућност својим љуљушка нас крилом.
Волело се некад. Љубав! Каква шала Љубав!... Али ипак. — Он се чудно трза. ''Љубав. — Шта то беше? Можда извор зала?'' И он стеже чело, слике да убрза. Љубав!... Љубав. Љубав. И тада се сети. Ах, да, то је.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
ИИ Бурне су страсти извор многих зала, Несрећи људској почетак је страст; Море живота оне страшно муте, Над људском душом њихова је власт.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Сазнај — рече — јер сред замки ходиш; по улица, по пазари, по бирцаузи, где се много штошта зала пери, свуд се ти туда намераш кудно се и телесно разждизање спори, највише тима који у дућани се находе и на сокак
Двојим господаром један слуга с пословањем својим не може на вољу угодити. Не рад душе, него рад гуше. Триста зала из свога им грла. Блудљиво разроко око не спажа чистоће. Коме је дато, може се здржати, коме није, тај је пропао.