Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Све је било тихо. Одем до првог поштанског ковчежића и бацим писмо у њега. — Ко зна? Боже, зашто је тако слатко залагивати се? Кад сам већ стрпао писмо, вратим се кући. Поред мене прођоше два пијана човека.