Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Из Кикинде нисам мислила одлазити. Хтела сам да видим шта ће с Алексом бити, шта ли с чичаМарком... Утоме залаја пас у ходнику, а глас госпође сенаторовице пробуди ме из мојих сањарија: „Зар још ниси отишла?...
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— као туђи човек; као да му и није стриц, као да га сад први пут види. — Домаћине — зовну поп Мића. Залаја озго Бошков зељов, који беше привезан за неки дирек иза куће. — О, домаћине! — зовну поп опет.
Залаја озго Бошков зељов, који беше привезан за неки дирек иза куће. — О, домаћине! — зовну поп опет. Залаја зељов још жешће. Нека девојка извири из куће, па је опет неста. То беше Стамена, поћерка Бошкова. — Домаћине!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Месечина обасја лице његово, а хајдук се загледа у њ. — Добро — рече. Па се окрете, намести руке на уста и залаја као пас. Лавеж се одазва. Није много прошло, а двојица оружаних луди појавише се иза грма...
Сунце је пробијало кроз густо лишће и већ се осећала топлина зрака његових. Наједанпут стадоше. Заврзан залаја и одазва му се лавеж. Онда неколико оружаних хајдука изиде им у сусрет. — А... уловисте их? — упита Ногић.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Шуњало тајни главом је Жућа, краде се, гунђа: „Мачак је мој!“ А кад је стигȏ надомак млина, из траве скочи, залаја: „Стој!“ Прену се Тоша у сну затечен и само дрекну: „Сада сам печен!
За првог снега одједном живну, поспану збаци мрену, подиже главу, залаја гласно, у пустош белу крену. —На далек пут вам одлазим, каже, испод небеског лука, где вечно Псето, пољем без
повика мачак. — Гозби је крај, неко нас јутрос претече, знај.“ „Ко ли је да је, дабогда пукȏ!“ залаја Жућа у гневу слепом. — „У сну му рибе не дале мира, платио гозбу главом и репом!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Одједаред залаја једно псето и искочи из дворишта, за њим појури друго, па треће и око уморна учитеља подиже се читав урнебес.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Само зељов комшијски изгледа да је нешто сумњиво приметио, па залаја, али наскоро ућута. Ваљда се упознао у некога, или се, у сувишној ревности, истрчао. Биће да је ово последње.
Ћипико, Иво - Приповетке
Један од њих дува у свиралу. Пред њима пас потркује, а кад спази странца, стаде и залаја. Дечаци приђоше к води. Миливој помисли: „Чија су то деца? Биће да су браћа!” Па упита Арнаута да ли он има деце.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Опет кораци, брава шкрипну, и ми уђосмо... Велико предсобље, многа врата, старински намештај. У некој соби залаја куче. Она журно пређе и откључа врата једне собе, одакле нас запахну тежак ваздух од разних мириса.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Мени нешто шкљоцну у глави, мој спри залаја, скочи на плен и зграби га за врат. Упалио сам светлост. Било је сат и по иза поноћи.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Чини ми се, видим тамо и неку ватру. Куће се притајиле. Онај пас залаја. Ах, да сам у могућности, побио бих све псе овога света. Нехотично зарих мамузе коњу у трбух и он поче да потрчава.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Тад завришта девет добри коња, и залаја девет љути лава, и закликта девет соколова; и ту мајка тврда срца била, да од срца сузе не пустила, већ узима девет
копље је Шарац коњиц свезан, на копљу је сура тица орле: шири крила, Марку чини лада, а у кљуну носи воде ладне, те залаја рањена јунака.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Из крошње су, попут презрелих ораха, сипали чланови дружине: Стриц, Вањка, Потрк, Ник, Николица. У близини весело залаја Жуја.