Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Сва гора паде... смрзну река... Али већ одмах, пред ноћ глуху, У шупљу трску залелека, И умре на једном листу суху. НОЋ Већ сја Кумовска Слама...
Матавуљ, Симо - УСКОК
Прва залелека кнежевица: — Леле, ђецо, мој очињи виде! За њом цикну Милица: — Куку, браћо, добро моје! За њом Јоке: — Јао, бане,
шјо, мало! овамо ти је мајка!“ Кад зеца неста испред очију, залелека Ћеклић: „Леле мене данас и довијека, какву мазгу изгубих! Кад оно недоношче онако трчи, а да какво би било послије!?“..
поред мртваца на путу, слушајући потанко причање Марка Јокашева, а кад се вратише Рако и Стево, онда кнез скиде капу, залелека први и заче поворку носећи пушку наопако. Сви остали пођоше за њим, један за другим гологлави и лелечући.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— и маши се оружја. Бакоња се стани у трен крај Стипана, а Кушмељ опет спопаде ватраљ. Осињача залелека. Фратар се укочањи на стоцу. — Натраг! — повикаше сва тројица.