Јакшић, Ђура - ПРОЗА
абаџија, старчић неки, коме је на целој лубањи једва две-три длаке преостало, и то беле као снег, па кад их ветар залелуја, а ти мислиш то је она свила што се у бабином лету по зраку таласа...
Кадикад се накашље, али тако крупно, да сиромах парник сав претрне, а на прозорима се залелуја од дима пожутела пенџерлија; дебели трбух, који је чак на прекрштеним негама нашао ослонац, само брекће, и треба му по
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
А у ваздуху мир... Ниједан се листак не залелуја на дрвету, ниједна птица не залепрша крилима; чак се и ћук ућутао... Ни цврчак не цврчи, ни из земље не дија више
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Прокапњује златно уље на троношце и црепуље. Кућно сунце и снег-чедо засијају упоредо. КУЋНЕ ДУШЕ МИРИС Залелуја кућне душе мирис. Радоснице играју се подно окна сенке. (Обликујем рондо.) Зрак кућевни прожму нана, ирис.
(Обликујем рондо.) Зрак кућевни прожму нана, ирис. У ормару жут осмејак: дуња! Пахне духан из сукненог гуња. Залелуја кућне душе мирис. За зрцалом гранчица од дренка. Голо тело - јабука руменка! Уздуж собе пукнут мограњ, гримиз.
Уздуж собе пукнут мограњ, гримиз. Руј-стидница зуји о вретену. Веје перје - зујац у рефрену. Залелуја кућне душе мирис. МАЛА СОБА, БУНЦАЛИЦА Бунца здјела подбјелом. Грцав смијех кувара.
А У НУЛИ АЗ То што лије - то је лирска злоб. Змија главу сколутне под реп и трзајем залелуја зоб. Шумско сунце ублажује коб. Бивша љубав, тај сунцокрет слеп, прошлом бојом сенчи летњу доб.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Испред врата виде само његове поређане ципеле и већ поче да дрхти. Али силно отвори врата и уђе. Светлост се од свеће залелуја и готово што својим пламеном не опали косу очеву.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
исто као она кружна жица, сече, стеже, гуши и дави му крвави гркљан па му неки нови каламбур завитла мозак и он се залелуја на дрхтавим ногама, затетура неколико корака па се стропошта.
и све живо, замирући, одговори у нежној, дрхтавој срећи, још сањиво све се пружало сунцу, очекивало његово миловање. Залелуја се алпијска трава, широко се растворише плави љиљани, снажно замирисаше њихови петали; весело се заискрили снежни
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Да не целујем усне но чело невеселој, текло нам текло на вале. Сетно ти прамен косе залелуја кô врби, где нам се дели целови?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Упалише барут. Плавкасти пламен се залелуја, и као нека жива неман полете лево и десно, док из гомиле не сукну пламени млаз цепајући се при врху као да је змијски