Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Неко јадно расположење, па нам се чини да сунце шкиљи... А уста нам се залепила од жеђи. Повремено смо гађали цело послеподне. Рајко је јечао и тек би превалио преко уста: „Воде.“ Ми смо ћутали.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Зној ме свега облио, па се по зноју залепила путна прашина; одело ми прашљиво и већ поабано. Идем уморан, изнемогао, док одједном угледам преда мном, на пола часа
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
(према примитивним схватањима) из истог разлога из кога се ноћу не остављају напољу — то јест, да се за њих не би залепила каква зла душа.
, »да би му се тако и започети посао прихваћао« (СЕЗ, 7, 9); или просиоци баце ч. на момка, »да би се залепила девојка за њега« (СЕЗ, 14, 152). Да би детету омилео рад, покупе се ч.