Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Војници се усплахирили, лутају погледом по небу, и унезверено гледају око себе. Припуцаше топови са бродова. Залепршаше бели букетићи према небу, око аероплана. А небо плаво као споменак, чисто као око девојачко, а бескрајно као мисао.