Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Молим овамо руку! Ухватих је за руку и почех завиривати прст који је био залечен још давно пре неног поласка у Готу. Она не отимаше руку, али изгледаше озбиљнија него што бих ја хтео.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
чује и делила зна, од опомене спопада је стра', од помисли се крвца слеђује, а камо л' гласа тутњавина та, што залечен тек бол позлеђује, ал' ипак вели: не зна, не чује! „Шта, не чујеш га? Не чујеш га зар? па нека дође, да га чујеш бар!