Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Милисав је подуже посматрао с највећом чежњом, па онда се лагано дотаче њенога рамена... — Јелице, ти заливаш цвеће... Па кажи ми, Јелице, које цвеће најволиш?... — Оно, које и ти... босијок и ружу.