Употреба речи заливен у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Твој је јад гори: теби хтједоше узети и име и главу... Па, видећи да Станко ћути као заливен, настави: — Бог ми је свједок!... Твоји јади и моји су, јуначе! Изгубио си побратима — ево га!...

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Само ме вели, пустите да оставим коске негде око „Цара“, ћутаћу ко заливен. Коске? — пита га цариник. Пластичне или керамичке? —Молим? — зграну се наш повратник.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

“ Од тога дана на ноћној стражи покој царује крути, тишина мртва, причања нема, Тоша заливен ћути. Очију сјајних кроз таму мерка, кад ли ће чути лопова Ждерка.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Туп нож као бабини зуби. Ћути као да камену беседиш. Ћути као завезана врећа. Ћути као оловом заливен. Ћути кô вуна у врећи. Уздише као сироче на даћи. Хладан као богојављенска тестија. Хладан као стена.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Укопан, али већ с пуклом узом, Растем ли ја то врхом главе Заливен својом срећном сузом? У ове груди, ко у плен голи, Канџу ми зариј бронзани лаве: Кад је већ плач ту — нека и боли.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

После ових командантових речи сви се охрабрише, обрадоваше и ударише у одобравање; једини Герике ћуташе као заливен, оборене главе. Његов сусед потапша га по рамену. „А што си се тако скљокао, драги Ото?

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Ђурица оборио главу, па, чини се, и не дише. Спопала га нека дрхтавица, па се само мења у лицу и ћути као заливен. Мајка му, напротив, стреља очима и по десети пут погледа писара, као да би хтела загледати му у душу и видети шта

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

— Скоро шапатом госпа Нола доврши: — Докле тако, докле ћу још моћи тако?... Младић је ћутао као заливен, али се видело да му је необично тешко.

— Бранко ћути. Милан још једаред покуша да добије одговор, и учини: „Хм?” али Бранко је ћутао као заливен. Милан онда стави пред друга хартију и зелено мастило: — Ти ради задатак зеленим, да после лакше сравнимо.

Запљусне мало у тихој ноћи река, чун примили обали, искоче два човека и извуку сандук из Цариграда, или заливен сандучић из Београда, или отпрате трећега човека подаље до друма, где већ чекају кола да пребеглицу одвезу у Банат.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

— пита г. катихета првога међу нама са којим му се сретне поглед. Онај грешник диже се са места и ћути као заливен. Катихету већ подилази гнев и понавља питање.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности