Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Ма што ти, Цуца, не проговори ђавоље, ноћас, као да ти се језик слијепио?“ задједе га сердар, пошто неколико заложише. „Можда си погодио; дану му га облијепа!“ прихвати шура сердарев. „Хоћу валај! На, па наздрави!
а они су на полак лацмани!“ Тако се сердар шалио ходајући око трпезе. Тако и би. На брзу руку људи заложише. Попише у славу и ваславу, обредише се по једном вином, па стругац на врата. А, богами, и вријеме је већ било.
А сад ајдемо, чекају нас.“ Пејо и његови збиља чекаху у авлији. Јело бјеше већ на трпези, под бријестом. Заложише у брзо. Адолф толико што је окусио. Јанко није ни дохватио, но се шалио и смијао.
Ћипико, Иво - Приповетке
Купљачи једва одолевају побирати их. Лашње их је чешљати: куд год ставиш руку, сијасет их под њом нађеш. За јутрењу заложише се хлебом и напише се сити налеваша. Бијаше им пун бардак добре воље понудио неки од тежака.
А пред њима стоји раскомадани хлеб; сунце их гризе и море мирује; око њих се све упокојило. Радници, пошто се заложише, растркаше се да се вина напију, да боље одоле послу. Млађи брат покупи заостатке и стави их у торбу.