Употреба речи залупио у књижевним делима


Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Гледа у башту. Тишина; нигде никог. Ћарлија ветар, ваљда је он и залупио баштенска врата. Љуља се ластар и дрвеће и цвеће. — Гле, гле! Боже, баш к’о да су живи!

Црњански, Милош - Сеобе 2

Па је залупио врата, тако да су се прозори тресли на трактиру. Анин отац, кривоноги, насмејани, сенатор Јаков Богданович, исто је

Она притрча инструменту, плачући и проклињући, на немецком. Човек је за њом залупио врата. Негде су се отворила још нека врата, у степеништу, неко је нешто довикивао, али се брзо све стишало.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Јурио сам га, јурио све до краја свијета и кроз једна врата на граници истјерао сам га сасвим из свијета и залупио врата. — Жив жив! — питали су врапци. — Жив, жив, јакако! — шепурио се Жућо.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Зацијело су дошли некоме у походе. Отац је залупио стражња врата не пропустивши да прије тога малко спусти стакло, ради вентилације, како касније не би било спарно.

За предња врата није показао подједнаку очинску бригу; њих је само залупио. Прошли су стубиштем, малчице бучније него посјетиоци-пјешаци, а затим су се чули њихови кораци на ходнику, све док

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности