Јакшић, Ђура - ПРОЗА
радо спомињем та три добра дана, то неколико срећних тренутака; они су мени оно што је путнику, који је у мрачној ноћи залутао, огањ што издалека тиња... Ноћ је тамна, просторија пуста...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
На водама лежи крв вечерњег сунца, Дими се, и хлади, и мрзне полако. Албатрос је један кружио над водом, Залутао амо ко зна с кога мора.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Мора да су га родитељи спремали за попа, па говори кроз нос, а само је случајно залутао у војску и дочепао се Двора. Да би њему, Енгелсхофену, ето, загорчао последње дане.
Само је Трифун био записан као мајор. О Трифуну су, тек тад, чули да се био, при прелазу Карпата, изгубио, а залутао на молдавску, турску, границу, где је, у једном росијском форпосту, чак и у некој чарки – у којој је било и мртвих –
Теодосије - ЖИТИЈА
Хтео бих бежати, а пута не знам. Ако бих како далеко залутао, стигао би ме отац мој, пошто му је могуће, и вратио би ме, па бих и оца бацио у жалост и себе у стид велик, а после
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
народног предања, по коме сви чланови племена Васојевића воде порекло од претка Васе који је, после боја на Косову, залутао у Лијеву Ријеку, у Црној Гори; Пипери би водили порекло од Пипа, Бјелопавлићи од Бијелог Павла итд.
Милићевић, Вук - Беспуће
Ко би то био да га тражи! Да није какав стари пријатељ који је овамо случајно залутао и сјетио се њега? Зашто да га узнемирује тај свијет? .
Лалић, Иван В. - ПИСМО
склизне Чујно, ко нападали снег, са грана, А можда помак пламена што лизне Ивицу листа јесењег платана, Ил можда дух залутао у собу Кроз закључана врата празног стана, Ил давно лето макну се у гробу — А можда је то била она Ана; И звук и
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Црноризац, дакле. И једна птица, тиха, свесна да је неко посматра одозго, изнад нас, са гране. Мислио сам да сам залутао, но за пут сам знао.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Чујем како шкљоцају затварачи пушака избацујући чауре. Овако без оружја, сâм, имао сам утисак као да сам залутао у неки пакао. Наједном одјекну страховита експлозија, друга, трећа... чини ми се тамо код непријатељских ровова.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Тако је он живео у тој пустињи, где није било људи, осим што би понекад залутао какав пастир са својим стадом и зауставио се на неком пропланку, да напасе овце, па одлазио даље.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Нигде живе душе. Журим напред и клизам се по каљавом путу, то лево, то десно. Посртао сам, падао, и најзад залутао. Лутао сам тако, бог свети зна куда, а ноћ није била кратка, обична ноћ, већ као некаква дугачка ноћ, као читав век, а
Ја се насмејах. — Што се смејеш?... Зар ти ниси знао?... А одакле си ти?... Ја му испричам како сам залутао, и да сам из далеке земље Србије. — Слушао сам ја о тој чувеној земљи!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
дршће и трепери лишће на јасици, задахне те свеж, вечерњи ваздух, на небу светлуцне по нека звезда, пронесе се по неки залутао облачак и опет затрепере звезде, а тамо иза горе укаже се румена, блештећа светлост, мислиш пожар...
Понекад тек прелети залутао, густ облак, остављен од својих џиновских другова, промрда преко неба тамо и амо и закрије својом тамном одећом тихо
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Хватају чак и оне које ја пословно гоним. Ето, сећате ли се онога... што је залутао био код вас кад ме је једанпут тражио... тужио сам га због жене. ПАВКА (досећа се): Канда Сима Сокић. ИВКОВИЋ: Да.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Чује се лавеж паса као на туђинце, али се брзо утиша. СТОЈНА (ослушне): Рано је за њега. И не би пси. Биће ко залутао и прошао. Чује се тиха лупа оздо. СТОЈНА (се тргне, ослушне, отвори прозор, уплашено): Ко је? ГЛАС ТОМИН Отвори.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
уз унука, таласи и галебови били су му једино друштво. Тек понекад би по неки рибар залутао. — Ух како рибари лажу! — узвикну дечак слушајући приче рибара о справама које лете и певају, о богаташима којима
Затим се трже. Поново погледа отворен прозор. На раменима јој је већ нешто расло... ВИЛИНИ ЛЕПТИРИ Као галеб залутао између неба и мора, блиста усамљено острво.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Кад их погледам, чини ми се да сам залутао у свет из „Хиљаде и једне ноћи“. Пут ме води кроз уске ћошкасте и стрме улице на узвишицу вароши.
„Тиме улазите, господине Герике, у једну нову, огромну област науке, метеорологију“. „Неочекивано сам у њу залутао, а убрзо затим, опет изненадно, ушао у једну другу, исто тако неиспитану научну област“. „У коју то?
Једне вечер изненади их при повратку густа магла, а Исак изгуби стазу и залутао би да га Хектор не изведе на прави пут, и тако дођоше срећно кући“.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Кад је умрла бака, био сам већ далеко у свијету. Једном је у нашу варошицу залутао неки надвојвода од царске куће. Ту је прекинуо путовање ван предвиђеног програма, натјеран морском болешћу.
Кад је његово доба минуло, отмјени локал прометнуо се у јефтини кабарет, који је животарио. У њ би каткад залутао и жељезничар из унутрашњости да дочека долазак свог касног ноћног воза.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
подучавању испредао је зналачки сијасет смешних прича, описујући на веома сликовит начин како дрски младић, који је залутао овде из једног српског села, провоцира младе њујоршке аристократе, а ови му се покоравају као јагњад.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
ДЕЦИ 39 СУЗА И УЗДАХ 40 У АТЕЉЕУ 41 АНЂЕО И ЂАВО 43 У СВАТОВИ ЈЕДНЕ СРПКИЊЕ 48 НОЋ 50 ДИВНА ЗВЕЗДА 52 ЛАКУ НОЋ 54 ЗАЛУТАО АНЂЕО 55 ЗА ПОТОКОМ 57 СТРУЧАК ПЛАВЕ ЉУБИЧИЦЕ 59 ПОРОДИЧНА СЛИКА 61 ВОЛЕО БИХ ЗГРЕШИТИ... 63 ИМАМ ЈЕДНУ ВОЋКУ...
Лаку нојцу гдегод нема злобе худе, И на мору и на копну — и свуд свуде! »Невен« 1890. ЗАЛУТАО АНЂЕО (По француском) Анђелак један мали, ведра и светла чела, Развио крила видећ’ широки простор свуд; Први пут
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Био сам залутао и умало не одох у неповрат. Пре три недеље, спопаде ме неодољива жеља да вирнем мало у будућност. Као оно Фауст књигу
Ето видите, драга пријатељице, ја сам опет залутао у давну прошлост, а не мислим на садашњицу. А ваља да Вам, како то желите, хитно одговорим на главни повод Вашем писму.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
(Брижно Мирону): Опет ми се, дедо, јутрос искрао, опет некуд залутао. И бојим се да се није у какву јаругу, у какво блато заглибио, упао и убрљао се.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Ко може да ме контролише!... Зар су мало пута команданти састављали извештај онако како је њима годило... Залутао сам, ноћ је... Застао сам... Тишина...