Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Уђе један сед старац, погрбљен, безуб, замагљених очију, уведе једног вижљастог заплашеног дечка, који звераше по соби као дивљаче. — Помаже ви Бог!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
| XИ Тетка, чим је виде, ма да Софка уђе мирно, одлучно, не посрћући, не зверајући, чак и отворено, истина мало замагљених очију и набраних обрва, али јасно гледајући, ипак се уплашено диже испред ње, упита је, као умиравајући је: — Хоћеш,
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Смислили да му поклоне крилатог кона. Можда ће га коњ обрадовати? Кад, гле врага! Принц ни да погледа коња. Само замагљених очију зури у даљину, а на лицу му цвета туга. Шта сада? Како да од принца одагнају досаду?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Нешто се од њих, као дах замагљених даљина, распе по дрвећу у ЗмајЈовиној а сам Змај Јова, у тај час, почиње да препознаје, у својој близини, оно присутно.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Шуме пјесме врела, И раним пупком пупе голе гране. Ово су часи великијех дјела Широм ораних, замагљених њива Виде се јаки родитељи села.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Бакин брат изгледао ми је у неку руку као магијски стваралац плавичасто замагљених даљина, у којима се крију тек наслућени непознати простори. Још и данас мила ми је његова успомена.
очима била је та што су неуморно продуцирали оне плавичасте облаке опалских прелива који су њихали под плафоном слутњу замагљених даљина. Може се пећи да су ти људи пропушили свој вијек, онако као што га неко прокоцка или пропије.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Тада човек замагљених очију јури, тражи и замишља како се на тој сићушној жени заснива смисао његовог живота. Обазрео сам се по соби.
При поласку погледао сам на диван, и обузе ме слатка мисао како ће на њему лежати сутра Арлета. Замагљених очију изишао сам у ноћ и, онако расејан, сударао сам се са пролазницима. Уз пут сам срео још неке наше официре.
Ћипико, Иво - Пауци
— Ала, моји, ко ће боље! — обиграваше око њих навдар замагљених очију. — Још мало, па ћемо се заложити. Упри! А дружина дере земљу. Прашина се повија, звека мотика заглушује.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Шуме пјесме врела, И раним пупком пупе голе гране. Ово су часи великијех дјела: Широм ораних, замагљених њива Виде се јаки родитељи села.