Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Баш сте ђаволи! — рече она и оде да послује нешто по кући. Ђура и Спасоје узеше секиру, сврдао и макљу, па замакоше, смејући се, навише у осоје. Било је већ око заранка.
Јулка тек учини: »О, бог с нама — луда човека!« па притвори врата и нешто још прогунђа... Они замакоше за воћњак и нестаде их у помрчини. Сава и Никола поћуташе још мало, док се све утаја. — Дед сад!
— Сутра навече ако сретно свршим посао — одговори поп — а ако не буде ништа, ето нас и раније. Збогом! Одморни коњи замакоше зачас доле к Бањи, одакле настаје поширок лајковачки друм. Још мало па ће и сунце превалити за планину.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Збогом!... Дај боже да се видимо... — Дај боже!... Они се изљубише с њима, докопаше своје шаре, па замакоше у луг. Станко се замислио. Некако му је чудно изгледало да су у оној подметнутој крађи помешани Крушка и Маринко.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Већ окретоше Зебићевим шором, а поп и за њим сав народ не миче се с мјеста и не одваја очију. Кад већ кола замакоше, поп обриса очи и погледа по народу. Махну слабо главом, као да рекне „збогом!”, и пријеђе преко пута.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— њакну магарац... — И мој џак укорак! — фркну мачак. Кола са чичом и џаком у облаку прашине замакоше иза друмске окуке. ЧЕТВРТА ГЛАВА Необична крчма без трећег магарца — Ловљење мјесеца. Џабе, баци ме у ријеку!
Црњански, Милош - Сеобе 1
Трчећи према упаљеним кућама, виде још како хусари замакоше међу зградама и одмах затим потпуно празну, широку улицу, у којој беху затворени и запушени сви прозори.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ И цела се веће војска крену — Већ стигоше у гору зелену, Већ стигоше, већ и замакоше — Мало прође — већ Турке сретоше: Поцикташе те пушке танане, А зајеча гора на све стране, Огањ суну, и до беле
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Закуцаше ме тако с десетак питања у наредников „тефтер“, а кад жандарми замакоше низ пут, иза њих остаде свијет сав опустошен и остуденио, крв као леденица. За шта да се прихватиш, чему да се радујеш?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Ал' јест, не враћа се ни Милош ни Дивоња. Отац кад је видно да ови замакоше у шуму, врати се кући јаучући, па кад дошао кући стаде жену тући вичући: — Ти си ми крива, неснаго женска, те остадох
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— А, дете му, види како је „ишпалирано“. И тако непрестано, док не замакоше. А за пешадијом наиђе артиљерија. Командант пројаха на своме белцу и у ходу учини неколико примедаба возарима.
Зађосмо у једну шуму и ту остадох ја као релеј. Они замакоше, изгуби се топот кона и у глувој ноћи стајао сам ја сам, као кип на коњу, у пустој шуми.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
све више стеже!... Ах, па она ће да плаче!... Да ли?... Не, није то... Вратнице се давно затворише и пријатељи замакоше у сокаке, а она се још мучи, трза се и осврће уплашено око себе... Шта је ово ?... Докле ће да траје ?...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Говеда замакоше, а за њима и чобан, са тојагом и недоплетеном котарицом. Кола се већ спустила у осоје; ево шумарице, ево три дивљаке,
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Па његова огромна леђа замакоше иза зида. А ја побегох ка Дриму па се тупо загледах у мутну, као орање, воду. Скроз мокре врбе на обали, сасвим
Ћипико, Иво - Приповетке
Они блесасто зуре очима у њих двоје, ништа им не говоре, већ их прате гледајући за њима испод руке, док не замакоше. У селу их дочекаше школска дјеца, одмах сазнадоше о чем се ради, па, бучећи, прате их до господареве јој куће, гдје
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Чу се одозго како, идући чаршијом из њихове, циганске, маале, уз пратњу гунгуле деце, мангупа, свирачи свирајући замакоше у њихну улицу, дочекани такође гунгулом деце из њихне улице.
Ћипико, Иво - Пауци
Одоше. Иво часом застаде, и гледаше за њима. Чим замакоше, осјети силну тугу. И он пође и понесе собом топли сјајни задах дана, с њеним благим, дјетињим обличјем.
Плати и оде. Чист ваздух жестоко је дјеловао; залешура се и прислони се уза зид. Нема снаге да их прати, а они замакоше присјенком зажганих лампи. Дуго је тако стајао. Најпошље се маче и с натегом дотетура до своје куће.
Гледао је неко вријеме за њима, док не замакоше у облаку прашине и у блиједом сунчевом пламену. Засве што је шеста ура, сунце никако да се спусти, к'о да неће нигда
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Професор Каленић стоји на ветру и гледа за њима. Одмичу, осврћу се, нешто довикују професору што ветар мрси и брка. Замакоше. Ветар брише.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Стајао сам и нетремице гледао за њима. Али се ниједна од њих не окрете и тако замакоше у село... Пристизао је лагано и пук.
Ено га, један сад умро. Болничари су носили укочену људску прилику и замакоше под обалу. Запитах га зашто их свлаче. — Ваљда да лакше тону... Заћутасмо...
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Најзад одоше пријетећи: — Чекај ти, стара, пашће он у наше шаке! Кад већ усташе замакоше низ пут, Николетина дуго и пажљиво погледа оба дјечака.