Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Жене их изуше и опраше им ноге, онда хајдуци одоше на легало. Наста тајац и тишина. А, замало, све усну дубоким сном... Зора тек почела рудити, први петли запеваше, а Катић с Јовом бахну пред кућу. — Где су?
— Нека их, нек спавају мало — рече Катић — уморни су. — Одох да му јавим — рече Јова — може се љутити. Замало па се врати и позва Симу у качару. Изљубише се братски, па поседаше. — Надао сам се да ћеш ме звати. — А зар си знао?
— А где је Лазар? — упита своју жену Крсманију. — Не знам, тамо је у авлији. — Зовни га. Замало дође Лазар. Он га погледа лепим, умиљатим погледом, па рече: — Лазо, синко! Отиди један час до субаше, звао те нешто.
— Дела, однеси та дрва, па дођи у вајат, рано. — Ето ме, нано, ето. Крунија уђе у вајат и стаде се освртати. Замало дође и Јелица. Видећи мајку бледу, њу нешто проледи. — Што си ме звала, нано?... Крунија ушепртљи: — Овај...
И као вихор изиде из вајата... Јелица оста непомично. Замало врата се отворише. Крунија промоли главу и рече некаквим тупим гласом: — Зове те отац... Њу прође нека језа.
— привикаше са свију страна. — Вода куља!... И збиља, на неколико места избијаху живи водени кључеви на шајци. Замало и вода потопи дно и осетно се могло опазити како шајка тоне... Док привикаше и из других шајака: — И у нас тако исто!
Петро!... Зовни децу... све зови!... Хоћу да се поздравим с њима!... Хоћу да их се наљубим и намилујем још замало... Петра изиде у кућу и замало све сколи старчеву постељу... Он је љубио све: и синове, и снаје, и унучад...
све зови!... Хоћу да се поздравим с њима!... Хоћу да их се наљубим и намилујем још замало... Петра изиде у кућу и замало све сколи старчеву постељу... Он је љубио све: и синове, и снаје, и унучад...
И утегла сам!... Ништа не брини!... Опет се разлеже запевка: — Шта је? — питаше Станко. Јелица изиде да види. Замало и врати се. — Деца нека помрла... — рече снуждено. — Јадна сиротињо! — рече Станко. — Докле ћеш нас, боже, мучити!...
— Ево ме, војводо! — рече Зека улазећи у шатор. — Нека ми дође Суреп. Зека изиде из шатора и замало врати се са Сурепом. — Станојло! — Чујем, војводо!... — одговори Суреп.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
је се готово на сваком месту могла газити, сањиво отицаше, одбијајући слабачак црвенкаст рефлекс од облачка поврх ње. Замало још, и свет се сасвим разиђе.
И ја сам расипао своја осећања и замало па их више нећу имати ни за тебе, ни за себе, ни за кућу. Тврдо сам се одлучио да раскрстим с њоме.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Чика-Гавра каже на то: „Добро!” Дође Љуба са шетње. Анка и мамица, отишле у другу собу да се пресвуку. Уклонио се замало и Белкић, једно да чује како се Љуба девојци и матери допада, а друго да времена дâ Љуби и чика-Гаври да се
Теодосије - ЖИТИЈА
Вали се около гибаху, тако да су покривали лађу, и једрила су се савијала, и од силине ветра замало се нису сломила. Крмар је због многих ветрова употребио сву вештину управљања, и нешто боље да учини није могао
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Ми нисмо били глуви, па ипак нас воз то вече замало није прегазио. Био је то један од оних што превозе дрво, угаљ, кречњак, нимало отмен воз, све у свему.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Ту се онда учини примирје, али замало, па се опет почеше тући са француском коњицом, док их не одредише да продру дубље у Елзас.
Милићевић, Вук - Беспуће
И замало му не утече један презрив осмијак. Он се ипак суздржа. Он је страховао од тога првог јутра; бојао се будалаштина, суза
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Сину дукат кâно сунце јарко, Плану Марко, па дукате вата: „Вина амо, крчмарице драга!“ Па замало од рана ни трага.
Тако увек остати не море, И оно се за часак навуче, Бура дуне, громови зауче, Да помислиш свијет се распаде, Ал' замало — па свега нестаде, Гром умукне, небо се разгали, Па се уци пређашњојзи смеје, Сунце гране, па грејат навали, Те
поче, Поче јадно, ма речи не доче, Једно зрно удри га у главу, Туре паде пред Рада у траву: „Дакле тако, дакле још замало, Можда одмах па ме је нестало — Али она преживети може, Па да други — страшан ли си, Боже!
ВИИИ Веће тако јоште сада, Што ће бити још замало? Боже, Боже, грдна јадна, Све јој тело задрктало, Кâ вијар јој мозак лати, Занесе је несретницу, И да не би крај
Јера њему око уста Игра нека туга пуста, Ма у њу се нешто мало И подсмеја помешало; Прикупљене стоје веђе, Ал' замало па све пређе; Он трепетну, из сна прену, Што ли ми га отуд крену? Доба веће? зар већ зори? Спази свећу е још гори.
“... Тако Миле — он то главом беше — Таке мисли њега салетеше. Ал' замало... ту му коњиц рже... Он из мисли претешких се трже, Па погледа низ то равно поље, Протре очи, а да види боље:
„Збогом!“... „Збогом!“... Већ тутњи рудина, Прогута и нојца и тавнина... Још се топот чује, ал' замало, Наскоро је и њега нестало. И одоше, Бог им помогао И на Турке што пређе нагнао!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
А кад ђевојка виђе злу и гору, пусти једну сузу, — док букнуше страшне ријеке, те се замало сви не потопише, за ђевојком нико више не пристајаше до самога царева сина, те он плиј на коњу те за њом, али пошто
Оклопник оде као вјетар и замало час врати се, предаде мараму и нестаде га. Кад доби мараму, од велике радости не знаде шта да ради!
— рече, па окрете шешир око главе. Кад ти загрмљеше топови, мој брате, све се земља тресе, и замало па од оне горе не бијаше ништа, све срушено. Путник поново окрете шешир и све се на један мах умири.
магарца и кад се појави оклопник заповједи му: — Иди па убиј тог и тог човјека, узми му везену мараму и донеси ми. Замало час оклопник се врати и донесе му мараму.
„Тим боље — помисли — бар ћемо бити у друштву!“ Поздравише се и замало па заметнуше разговор ко да су стари познаници.
Затим стану јести месо и пити вино; замало попадаше и помреше обадвојица. Тада пустахија, који је из прикрајка све гледао и слушао, изиђе из заклона па узме
Дршћући потписа ханџија писмо и предаде га хоџи, а хоџа слузи, који одма одлети. Замало ето слуге и предаде хоџи кесу са дукатима.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Разумем! — понављао сам, а при поласку замало да војнички поздравим и готово стидљиво се дохватих за шешир, и упутих у правцу оних шатора и људи около њих.
Једва пронађосмо пољану где беше цео наш пук. Причају, како су мислили да су нас заробили. — Ама замало, бре, да нас увате за гушу — објашњава неки од наших војника.
Поведох се на једну страну и замало да паднем. Сјахао сам с коња, не бих ли растерао тај несрећан сан. Напрежем памћење да се сетим колико има часова
— Јес, богами. Прођем поред куће капетана Свете, командира чете, и чујем песму... Ајд, велим, да свратим. Кад тамо, замало да се претурим... Две црнке, ама нема им више од осамнаест година...
— прекиде га командир. — И решим се да закуцам... Неки женски глас: „Слободно!“... А-ха, ту је, помислим и уђем. Замало да се претурим...
Узјахујући коња, Груја каже: — Славу му, остадох читав горе, а овде замало да настрадам од овога лудака. Командант је отишао са онога места где смо га оставили. Једва га пронађосмо.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Иза њих се спушта провидна завеса путујућег позоришта Шòпаловић.) СИМКА: Станите, чекајте! Замало да заборавим да вам кажем! Оног Дропца, батинаша, нашли обешеног! Обесио се на Татинцу, о неку крушку!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Литературе, хвала богу, више нема, али, замало, па ће бити формуле. Ја мало карикирам, разуме се, али не много. Почем је све постало досадно, у скулптури дошло је до
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Настаде на све стране јако интересовање и замало те дође дотле да готово стадоше сви послови. и трговци и лиферанти и чиновници и пензионери и свештеници, све је то у
И, замало, а у маси се зачуше гласови: — Министри, министри! И министри се доиста појавише са свима великодостојницима земље Ст
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Бијаше ми се памет преврнула, ноге су ми задрхтале, а срце ми закуцало у њедрима: ја помисли’ заувик полудит’ па замало да не падох на калдрму. — Још сам, душо, врат искривио, гледајући џаму и пенџеру!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Куцне њим у кам говорећи: „Све жути цекини да буду!” И цекини из камена пореваше тако да њега притискоше и замало не удавише, а он завика: „Побратиме! побратиме! погибох!” У то долеће му побратим говорећи: „Ево ме, шта је?
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Почели да вичу лови девојчице, матори напасник, курвар, дијабетичар, а онда и они милицајци, пиштаљке! Замало да ме уапсе! МИЛЕ (пришао шанку): Срећа његова што нећу да правим екцесе по кафанама, иначе би видео свога бога!
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
»Вероватно се поруб опарао?« —помисли и, вративши се кући, замоли мајку да га ушије. — Замало данас нисам пао због њега! — рече љутито, али прегледавши поруб, мајка, смирујући га, рече: — Поруб је у реду, синко.
»Тако смрт изгледа!« помисли и у страху затвори очи. Када их је отворио, замало није сео од чуда чувши како му Мајка гуштерова, смешећи се, говори: — Не плаши се, јуначе!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„А да није дејство теже она сила која присиљава Месец да кружи око Земље?“ Он расуђиваше даље: „Путања Месеца је, замало, тачан круг, а Земља се налази у средишту тога круга.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Муњевито звирнем ка вратима и замало нисам вриснуо. — Је л' она? — Она... Брзо зажмурим, намрштим се, као спавам у највећем јеку; али ми се тело тресло
Гута Митар као ни он не зна колико дуго ову страшну и необичну кашу, од које замало што се не удави и зној га свега пробија, кад га неко руком додирну по самоме рамену.
Ту се он згури и стаде прислушкивати па замало гласови они постадоше разговетнији и јасно се зачу некаква прозивка све познатих српских имена као што су Милун Јокић,
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
с кола и пође пешице поред старца, а кола одјурише напред и за неколико минута стадоше близу манастирских врата. Замало стиже и Пантовац са Симеоном.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Потом свети Илија отиде, а стари остане сам. Кад замало ал̓ дође враг, па га пита: — Шта радиш, стари? А стари се изадре: — Ево ложим ватру. — А кад ти је година?
Кад замало, помоли се један враг на врата па провири и отиде. Затим се зачу велика грмљавина и штропот, ланци звече, лајтови се
А мали рече: — Шта, ваљда се тебе бојим па да не смијем и ја да дођем? Кад он то рече, враг изађе ван, ал̓ се замало опет чу велика лупа и ондрљевина, лајтови се ваљају, каце лупају, врући и усијани ланци кроз собу испред њега
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
А већ када онесвеслог Аранђела извуку из исте реке, у којој се замало није удавио, и унесу га у Дафинину ложницу, сенке свуда око њих искрсавају, уз непрестани шум воде под прозором:
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Док се штаб спремао узруја се и делиградска војска и замало, па је све било на ногама и под оружјем. Осам батаљона сиђоше у дугим редовима са својих логоришта са висова око
је далеко иза поноћи, кад у српском штабу наступи мир, уморне штаблије разиђоше се по собама, лампе це погасише, и замало па је све спавало у дубоком сну. Ја остадох да дежурам у канцеларији.
Ја почех мало помало да разазнајем наше и турске положаје и замало па сам лепо видео целу нашу и турску бојну линију. Стрељачки ланци искривудани и повијени стајали су један спрам
А баш у тај мах сунце утону на далеком западу иза српских планина. Бојно поље још це замало искрило и трептало, обасјано малаксалим зракама утонулога сунца, па се онда постепено погасише светле сунчане Варнице
С десне руке (јужно) такође се пружала равница засејана кукурузом, али само замало, па онда равница престаје и настају брежуљци, све већи и већи, док се напослетку на сат одстојања од друма не слију у
Наши стрелци што уђоше горе у шуму подржавали су јаку пуцњаву. Али замало, па тек један по један поче да избија из шуме и да се преко пољане повлачи шанцу, пуцајући једнако.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Да бих се уверио да ли нас осматрају, скинем свој шлем, па га лагано одигнем. Замало да ми куршум пробије руку. А-у!... Сад смо приковани за земљу, јер нас држе под оком.
Кад смо стигли у пук, била је поноћ. Наиђосмо на наше предстраже и замало да изгинемо. Јер ти знаш, у рату ма ко долазио са непријатељске стране, за тога не важи: одзив и лозинка.
Али „Фикус“ га и не слуша, већ гледа како се извлачи врана кобила... Као да одахну. — Но, извуче се... Замало да нам „прима марка“, Пера „Шефрек“, остане у рупи. Јахачи се одмакоше двадесетак метара и почеше прилазити.
Учинило ми се да смо зашли бескрајно далеко и замало да упитам куда ме води. Али пред нама се указа мало проширење, где је стајао војник у пуној ратној спреми.
Погледао сам га у чуду, питајући се шта му би наједном. Али од страшне експлозије заглушуше ми уши, и замало да испустим телефонску слушалицу. — Ало... ало... ало! — понављао је командир батерије. — Ало осматрачница.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
причају како је купину проклео Мухамед, јер кад је он бежао, купина се испречила и он се на њу саплео и пао, па га замало непријатељи нису ухватили (ГНЧ, 24, 1905, 285 = ТРЂ, ННЖ. 5, 128); уз ово упор.
Ћипико, Иво - Пауци
И, причврстивши у себи ту мисао, би му лакше. Али само замало. Док дође кући, угледавши жене и своја два сина гдје се играју око огњишта, оставља га јарост и занос и увиђа да снага
Станковић, Борисав - ТАШАНА
(Окреће се најстаријем бегу): Де, Ахмет-беже, »Веселу, веселу Стојну«, твоју Стојну, чивчику, ради које ти замало вером не промену. АХМЕТ БЕГ (узбуђено): Јок то, не, не то! СВИ БЕГОВИ Не то, не то.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
би, решили су мајка и син, дигли још један бој, све лепо премазали, и добили кућу с много малих станова за издавање. Замало, као у некој бајци, кућа се и створила, и сви станови били издати. Сабио се ту шарен сиромашни свет.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Ја се пустим с њима у разговор и замало се тако упознам да ме сви за свог пријатеља прогласе и на мене навале да им за спомен моје уши оставим, на које ја
Спочетка помисли овај да је какав дивљи мачак који се на две ноге к њему приближује, но замало се увери да је то Адамов потомак, и обрадује се надеждом да ће га бар знати куд треба упутити.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Један се ипак нагнуо и шакама захвата воду, те је пије. Објашњава да му је у грлу застао пексимит и замало да га угуши. А на брежуљку, између мртвих, леже и живи костури, и чекају последњи час.
Како бисмо радо желели да се стрмоглави у огњу и пламену. Ах, замало... Аероплан заокрену нагло и упути се у правцу оне маслинове горе. Тамо ће сручити бомбе. Али ми смо спасени.
— Хтедосмо ту да помремо од жеђи. На целој планини само један изворчић, из којег тече млаз танак као игла. Замало да изгинемо око њега. Капетан Радојчић настави: — Иза те коте, а још даље навише, налази се положај Метери Степе.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад је Душан ипак посредовао за такву женидбу, Југовићи замало што нису посекли цара у столици. Што је до женидбе најзад дошло, за то треба захвалити „књигама старославним“, које су
Л’јеп ти бјеше, ја замало ходах, та замало, три стотин’ година! Земан дође да св’јетом пром’јеним“. Па повади Краљевићу Марко, па повади сабљу
Л’јеп ти бјеше, ја замало ходах, та замало, три стотин’ година! Земан дође да св’јетом пром’јеним“. Па повади Краљевићу Марко, па повади сабљу од појаса, и он
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
остави Христово мотрење и окрену главу к ветру гледати, та и море омалакса под њим држећи га — започе доле ронити и замало што не утону. Ако пак да не бијаше нафришко к Христу згледнуо и намолио га помоћи, то би и до дна мора допро.
Потом тога ожени му се брат Јован и узе то деспотство на се ал' замало би жив, скоро се престави оде к оном тамо бољем животовању, а не остави по себи мушка детета, — те коначну жалост
С коња ли на самар седати? Замало се ширити, а дуго у вртљачи го зепсти. Та ово светско свако је тек такво добро малотрајно, кано кад ко дубоко заспи
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
За Раде комшијче, за наше сељанче! Јелке, тамничарке! Јелке, зулумћарке! Ела да играмо! Ела да трупамо! Престаде замало песма, а игра траје и развија се још лепше и још бујније; чујеш како звецкају ђердани и дукати, и трупкају кондурице и
Врни се! Жива ти ја! Ће ме види бата! Срамота оди човеци!... Врни се, Мане, две ти очи!... Гледала их Зона, али замало; заклонише их и захватише међу се гомиле веселе омладине...