Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Је ли, Турчине, где ми је отац? Зашкрипа нешто у грудима Крушкиним. Он заусти да рекне, али не може. Станко заману ножем. — Где је, одговарај! — У подруму... — простења Крушка. Суреп викну: — У подрум идите па изведите Алексу!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Бука, псовка све ближе и ближе, Већ гомила до менека стиже, Већ заману црни калуђере, Јегожетом да ме одадере, — Бука, псовка, гласина, јегоже, Све то беше још помози Боже, Ал' те
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
— Но поруга мога дива потпала ти беше севу, те у гњевном разагреву већ се лати мача сива и замâну, — ал' заману! У заносу и у жару, ја подиђох твом удару, у жестоком, у загрлу, грудима те дигох, врлу — обамрлу.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад га војник саслуша, рече му: — Е кад си толико зла починио, сад и ти лези онђе код њих! — па заману сабљом те посијече и њега. Тако су обојица без стрâ ту преноћили.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Он нагну чашом, али послије једнога гутљаја лице му се згрчи и очи му засузише, те заману чашом и удари њом по глави варалицу.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Па заману сабљом окованом, а ђевојка подбацила руке: „Не, Стојане, твога ти јунаштва! Не остави сестру без заклетве, и тебе би
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ал’ не тако него сви једнако наричемо се Славени по првом заману кад је све то у једној слози било и једнога су цара над собом имали, те им нико није могао одолети.