Црњански, Милош - Сеобе 1
Хтео је тихо да је позове, да је намами, у постељу. Да се свуче. Да се не замара, седећи тако ћутке, обучена. Хтео је да јој предложи да он легне на тле, а она на постељу, тако обучена, да се не боји.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Све је у игри: ни осећања, ни речи, ни предмети, ни бића немају тежину која убија, ни значење које замара. Веза између дечје песме и хумора дубока је и суштинска: оно чиме се нека ситуација издваја, по чему је и чудна и
шигицати се (врцкати се); вртуља; срамећ и тутушав чоек (повучен човечић, шоња); ујењати (о разговору који се замара и зауставља); блебнути (треснути о земљу); до6по и имуће (богатство и имање).
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
сценама, при експлозијама страсти и када се машта завитла, али те оргије речи и боја, та високо подигнута нота најзад замара и читалац зажели мало више природности и мира. Јакшићеве мане су само претеране његове врлине.
Милићевић, Вук - Беспуће
земљи, над којом сељак, огрезао у тешком зноју, сатире свој живот и своју снагу; бочи се и носи с њом, - у борби која замара, раздире руке, откида нокте и набија жуљеве на дланове, — да извади, отме, истргне из ње комад сувог, мршавог круха за
Напосљетку њега поче да замара ова борба, ово превртање мисли и непрекидна збуњеност; он се не осјећаше код своје куће, као у првим данима; њега је
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Одакле идете, децо? Рекох му: из далека, и затегох дизгине да се стари не замара. — Е! — и стари заврте главом. — Многа су чуда починили. Не дајте, децо, да нам душман пороби земљу. Не дајте...
Војници се смеју, помало усиљено, да би га охрабрили. Вучко покуша да се дигне. Рекосмо му да седи и да се не замара. — Море, људи, није мени ништа! — он скочи, али се загрцну и крв му јурну на уста.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Из дубине допире до мене мирис тих лепих, помазаних витких тела, голих као богови, меша се у маглу, која нас обавија. Замара ме полако, тако да ми се руке опуштају са стене, глава клоне, и високо, на врху земље, опкољен сурим небом, осетим
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Па даље сједи и шути. Покушавам да читам. Али убрзо одлажем књигу. Замара ме. Још до некидан чинила ми се занимљива, а сад ми се чини тако празна.
Причамо му о равнодушним стварима које њега више не занимају, о стварима које више не дирају његово срце. Један га замара узбудљивим новостима, труди се да свему пода неки вид изузетности, неки вид сензације; тобоже да га растресе, да му
Док овако запажам, рекби да још нисмо спали на оне најниже гране. Али мисао ми се прекида, брзо се замара, и као да све чешће западам у неке бијеле оазе без времена.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Предео кроз који пролазимо, Бугарска, не замара својим лепотама мој поглед и не квари моје осећање одмора. Оно је дивно!
Но једна ми се ствар не би онде свидела: то што сада немате тамних ноћи. Непрестана светлост дана замара живце, а уметна тмина у херметички затвореном простору не освежава.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
су им неке старе копоране, да им се руке и не виде, и деца млатарају дугачким рукавима, што их, вероватно, још и више замара. Једно је плакало, те командант нареди да га ставе на коња једног нашег ордонанса. При врху почеше се ледити шињели.
А та тежња за животом, жилава и упорна, ставља у механички покрет и ону задњу ћелију организма, замара тело до умирања. Мртва машина све дотле ради, докле има горивог материјала.
Они сада први пут виде маслину, која их подсећа на врбу... Сунце нас још више замара. Тело омлитавело, ноге су рањаве. Војници се вуку између италијанских стражара као да су осуђеници.
— Лепа је ово земља, али некако једнолика и тужна... Навикло је наше око на разноврсност, а ово стално зеленило замара. — А и људи су некако чудни... Иако је природа раскошна, свет је убог.
И сам се напрежем, хтео бих да му унеколико олакшам терет, што ме још више замара. Шлем се на мојој глави готово усијао. Испред себе чујем где грувају нечији топови. Тамо је сигурно та батерија.