Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Газда Рака осврте се још једном за њом, махну главом, учини: »хм, хм!« па замаче горе у свој забран. Сутрадан, баш у сами мрак, стаде врева у Ракиној ниви, Газда Рака размлатао се и развикао као
— Е, збогом, Маро, збогом! — рече брзо и, климнувши главом, учини »хм! хм!« па замаче преко једног прелаза у воћњак. — Ђаво те носио, кљусино матора! — рече она, па настави копати.
— викну учитељ јаче за њим и чудно му би што не сврати, кад то није његов обичај; али поп замаче навише. Поп је Вујица стигао у свој виноград. Поче већ по која градљика пролетати.
— рече капетан, па заповеди ћати: одмах начини акт начелству да се распише свуд за овога коња. Практикант замаче у своју собу, а капетан се окрете Симици па врло озбиљно и готово љутито упита: — А је ли ти, море?!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Збогом! Па пољуби оне дрхтаве руке, узе шару по средини, па оде најлак, не осврћући се... Сви гледаше и видеше како замаче у луг, али нико не покуша да га заустави. Кмет Јова се загледа у Алексу.
Право има, алал му вера!...” Турчин је стојао на прагу и гледао за Иваном све дотле док не замаче у луг. Онда се врати у одају, наручи да му донесу каву, па, пуштајући густе димове, ствараше у оним колутима лепу
Поглед му се укочи и заста на самим вратима... Сви се окретоше и погледаше. Једна прилика замаче. и изгуби се међ дебелим храстовима... — Шта је? ... Ко то би? — упиташе сви. Старац само прошапута: — Маринко! 12.
Таман он укорачи, а иза хана се појави Дева, осмехну се, допрети прстом па замаче у луг... Дан је освитао леп. Исток се руменио кад се Лазар опрости са Крушком, који изиде да га испрати.
Кад вам помоћи затреба — ми смо ту; Дева ће нас наћи!... А сад збогом!... И, пољубивши оца и попу у руку, замаче у луг с дружином. 23. КУКАВИЦА Ноћ се спуштала врло брзо, јер облаци од запада прекри лише небо.
— Не треба!... Овај посао ћу ја сам свршити... Збогом! — Збогом пошао! Он журно узе шару, припаса фишеклију, па замаче у луг. Срце му је лупало бурно, нагло; чисто га је само напред погуркивало.
За њим се натурио главом Стојан Чупић, али Турчин се докопа шибљака и замаче у густиш. И ово што беше прште куд које. Хајдуци се надали за њима да их до једнога потуку...
Заврзан га диже увис: — Бог те дао ратару, сад си алат и ратнику!... Алал ти вера, Дево!... — И замаче с дружином у шибљак!... Ноћ се спустила мрачна... Облаци се разиграваху по небу као мрки вуци. Овде-онде шине муња...
Црњански, Милош - Сеобе 1
Нагнавши коња преко јарка, Исакович замаче иза других кућа и кудеље, баш када би га били угледали, тражећи да се пробије кроз пале плотове на другу страну
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ веће га ободе, Већ кâ муња пут горице оде, Већ замаче још се види мало — Но сад га је већ сасвим нестало. Тужна Цвета у двор похитала, У потаји сузе лити стала — Бог би
Ој кошуљо, ти облаче, Моје сунце куд замаче, Бежи, бежи, тако т' Бога, Да с' дотакнем злата свога, Јера месо оће меса, То је воља са небеса.
види из лика; Па ако беше, сада већ преболе, Могâ би амо силазити доле; Већ коња јаат и тркати море: Па зашто одма замаче у дворе? Па ако туга какова га мори, Нек сиђе доле, нек се заговара. Да л' има можда ту каквога друга?
Стаде јунак, гледа дуго: Богме она — нико друго. 92. Мома шеће лако, ситно, Па у један дом замаче; Момку беше доста итно, Ал' он стаде, мислит заче: Бистар беше, добро мисли, Добро мисли, боље смисли. 93.
69. Цуре неста, већ замаче, Мама оста код момчета, Реч настави, питат заче, Де је био, куда шета, Те придаде штошта друго, Ал' све причат
84. Јарко сунце већ замаче, Ал' светина јоште не те, Код неки се тек сад заче; Само глени оно дете, Како шеће, стреља, мига, — Ал' што ме је
XИИ Стиже дома пунан праа, А уморан и сувише. Како стиже, с коња сјаа, Слуге коња приватише: Одма у дом он замаче, На душека одма паде, Туна леже, ни се маче, Оде мислит чудне јаде.
Свак би радо казат тео Ма нико је ни назрео. И нојца се већ примаче, И свак у дом свој замаче. А сутрадан нигде ништа; Трећи — срце им се стишта.
Ал' Бог моме не слушао младе: Плаим кроком коњиц пољем краче, Па у гору зелену замаче. Проли Цвета ту сузу голему, Па с' окрете ка двору својему; Бог би дао, те са грђи јада Нигде никад не сузила
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ено је, управ замаче даље иза оне окуке. — А ти притвори вратнице да ти не утече из авлије — дочекује Циго. — Баш јој је код тебе лијепо и
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Марика скочи од Аритона. И, уздржавајући се да се не ода, брзо сиђе низ степенице, замаче иза куће стискајући очи палчевима.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Угледа то чобанин, па брже боље прилети, зграби ћемер, поћера стоку па бјежи ондале. Таман чобан замаче, док ето ти ђе се помоли уз поље један стар просјак. Издрпан је, јадан је, нема на њему четири паре хаљина.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Има ли кога? Има да ти не кажем шта... Још је рано! А, теби у њеним годинама није било рано, а? Оде! Замаче иза ћошка... Требало је да понесе џемпер! Наћи ће она већ неког да је загреје... Језик прегризо! Што?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
На крају рече, погледа свијетла: „Ипак ћу једном појести пијетла.“ Убрзо ноћник отпраши снијегом, замаче репом за првим бријегом, под букве старе, у бијели вир.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Здесна затакараше каре и топови, и широк фронт ратног пука поче да се распада у дугачку топовску колону, која замаче у мрак, по неравноме друму. — Је л то пета?
Наскоро се појави на оној другој страни. Пред њима је сада ливада, те војници застадоше. Вероватно осматрају. Центар замаче иза онога шљивара... — Овде нема непријатеља? — запитах командира. — По извештају коњице, око реке су...
Онда се залепи за супротан брег искривљена, раскречена, као ужаснута прилика, и замаче некуд иза врха. Опет застадосмо, јер се испречили неки коњовоци који спроводе пешачку муницију.
Сунце већ залази, и последњи зраци се повлаче по земљи. Најзад, црвено и крваво, оно замаче за хоризонт и тамна сенка пређе преко земље. Наиђе Александар. — Шта ћете ви овде?
Онако с ногу, а на празан стомак, натегосмо флашу, те је исписмо до дна. А када Александар замаче, ја се вратих, те баби затрпам буре и онда изиђем на пут.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
А дечко подвикну за њим, пратећи га очима и веселим погледом, док не замаче за врљике, па онда дохвати палицу и стаде разгледати крушкову грану, нема ли још која зрела жутица...
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Неколицина замаче за општину хватајући шљиваре. — Стојте, браћо, не бојте се! Војска није владина и краљева. Војска је сељачка.
Симка му истрже ибрик из руку, а он постиђено саже главу, пође, окрену се па брзим кораком изиђе на вратнице и замаче низ пут. Она га прати очима, с победничким осмехом, док јој из нагнутог ибрика истиче ракија.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Стегнутих песница, сав црвен и рашчупан као нека велика тица, ја се освртох страшно претећи, али он, рђа, замаче завојицом смејући ми се колико га грло доноси.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Најзад дружина устаде и у пратњи Лорка, вјечито пијаног лучког носача помодрела у лицу и подбухлих очију, замаче под камени лук градских врата и нестаде у сплету кривудавих улица.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Његови људи неће ми ништа, јер је, брате, ’ваки случај. Бранио сам своје дете, па то му је!...« Пред подне Станка замаче за шљивар испод куће па отуд оде право у забран.
Ћипико, Иво - Приповетке
Марко оде на море; оно двоје јаче дјеце с прага гледа за њим, па, док замаче, изиђу пред кућу да се играју у пуној свјетлости дана. Антица у кући доји своје чедо, мири га и успављује.
Затим крава изиђе из воде, очеша леђа о стару врбу, рикну и замаче у врбак. Миливој зажеле да пређе преко речице, да сврати у заселак. —Еј! —јави се дечацима. — Може ли се прећи вода?
Миливој се тргну, скиде с рамена пушку и, потрчавши, опали. Арнаут замаче у шумарак. Миливој се устави, домаћин махне за њим руком и врати се к речици.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
неколико магновења погледом хвата како с једне стране Марика, „уздржавајући се да се не ода, брзо сиђе низ степенице, замаче иза куће, стискајући очи палчевима”, а с друге стране то „Мита виде, примети, би му непријатно, извади из уста крушку”.
Ћипико, Иво - Пауци
За њим униђе и он у опћину. Начелник замаче у писарну, а Иво ступи у дворану гдје нађе на окупу неколико вијећника. Остали редом долажаху, и убрзо запремио се
Младић га испрати очима, док тамо при мору не замаче између мрких маслина. * Напокон стиже жељно ишчекивани новац за пут У Америку.
Он схвати њен поглед и добаци јој у хитњи: — Доћи ћу дома, видјећемо се! Дјевојка не одговори, већ боље пожури и замаче на завијутку кућа, између зелених маслина. Насред пута младић стоји са неодољивом жељом у души.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Подиже шубару само, дотера на њојзи боре, И онда, псујући санћим, замаче у своје дворе. Тако се десило чудо, те глас по селу пуче: Кмет се с општинским ћатом кô сарош по крчми туче!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Али мајстор Кости замаче за око здравље Ристанино, смерност, неки сладак глас, и нарочито осмејак, који, уосталом као код свих што од туђина
и не узалуд: једна црно повезана глава, Анча, искрсну између двојих врата, и с кокошком у руци и слепим фењерчићем, замаче у подрум. Мало после зачу се брзо угушен ропац заклане живине — „Немају меса, наравно, ко би га и имао на ову врућину..
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Па, куда ћу? — одговара равнодушно коморџија, седећи украј пута. Револвер плану. Коморџија замаче у мрак. Однекуд из мрака допреше гласни повици, као протести и претња коморџија. - Чекајте, брате, рано си почео!
На излазу из вароши зауставише нас да прође један пешачки пук, који замаче на супротну страну. Пролазе исцепани војници мрзовољна изгледа, претоварени торбама и муницијом, и одоше, грешници, да
Сретох тада Ђурашина и видех како на леђима вуче неки џак пун чизама. Опоменух га. — 3а кварт уре! — одговори он и замаче у један ходник. — Друже, овде кварт уре значи два сата, а некад и пола дана — добаци ми један пешачки поручник.
Са стране нешто шушну, и преплашена змија замаче међу камење. Наш вођа застаде. — Ево, овде су. Међу стењем, а заклоњени сасеченим грањем од погледа непријатељског,
— Зна се. Поделићемо братски — и Танасије замаче за ограду. Било је подне. Ваздух врео, да је тешко било и дисати. Две хиљаде осам стотина! — зачу се команда.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Брзо Турци коње уседоше, па Ивана брзо потераше, — бежи Иван како горско звере, док, бог даде, у гору замаче. Ето Турком невоље велике: на коњма га терати не могу; добре Турци коње одседоше, па за јелу коње повезаше, пак пешице
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Хоћемо! — дочекаше у један глас оба ђака, а кад крупни резервиста, мокар и погурен, замаче низ пут, Јованче тихо рече: — Треба обићи стрина Марију.