Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
а ова овца мимо икаке овце ђе непрестано њега у очи гледа, около нога му се увија и непрестано блеји, стави се да је замађијана, те он од жалости да сам себе убије, и тражећи нож кроз камару, види они удесни прстен у камари, и пружи руку да га
док је некако дозове, па кад се састану, каже јој он све како је и што је, а вила му одговори: „Она ти је затрављена и замађијана, ма ја прије него се договорим са својијем братимом змајем, ни | шта ти не умијем рећи.