Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
! — прихвати тетка Рушка. — у Јордана Калтагџије дом што си процафте девојченце, ете, оно Тимче... Како замбак т’нка! Да остаде јоште турцко, ћаше, две ми очи, заради њума зулум да се напраји на вêру ни!...
туј при мен’ си седи’ ан’ма на Имер-агу, па рече: „Виде ли, Доке, што је, рече, убаво овој Зоне Аџијско; па бела како замбак, а очи гу како бадем, а грло како филдиш, а уста гу, рече, како мерџан-атеш!...
— Кад умрем, нане, убаво да ме са’раниш... На гроб да ми туриш шебој и замбак и трандафил и дафину да ми посадиш! — А мајка плаче, ударе јој сузе на очи, па је јури папучом из собе у собу и преко
— мирис ружа еглен — разговор екимин — лекар ели — или ешек — магарац жмити — поспано гледати зајац — зец замбак — крин занајат — занат заобиколити — заобићи зарф — замотак заџакати — загаламити зевзек — глупак зем — земља