Ћипико, Иво - Пауци
Нагињући главу к листу и не могавши досећи струк дивље лозице, погледа доље и умилно замекеће. Уто дјевојка попође узбрдицом. Иво се упути за њом. Она, осјетивши га за собом, окрену се, ну не рече ни ријечи.