Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
При помнијем загледању уочава се да кључну улогу има аорист сручи се. Пре свега, повратна заменица се, као атонална, може у низу да заузме положај пре глаголског облика уз који иде, везујући се за неку другу
Пре и после њега понавља се повратна заменица, понављају се још две друге речи, па се добија утисак као при оптичкој варци: ако је сва околина у покрету, чини нам
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Неправилност се, по свему судећи, крије у употреби заменица. И то није случајно. На њих и иначе ваља обратити посебну пажњу.
Нека прва супституција буде стављање личних имена наместо заменица, где је то могуће. Тако ће се уклонити субјективни моменат и неутрално приказати односи: „Више се знало и причало о
Разуме се да је за Тодорин управни говор - кад би постојао сам за се - довољна заменица он; тек у ауторовоме неуправном говору - заправо у његовоме језичком посредовању, а оно се може упоредити са погледом
Поновљена заменица у трећем лицу („он, он”) није, међутим, случајно подвучена: код Станковића је подвлачење (курзив) такође и сигнал да
Али исто тако и сам Тодорин доживљај; на њега нас, између осталог, упозорава подвучена заменица у синтагми „његов гласник”, што значи да ју је Станковић замишљао као да је преузета из Тодориних мисли (уп.
субјективно, што одговара имагинираном месту (положају) које заузима неки лик (његово тело); отуд и именовање помоћу заменица (егоцентричких речи, упућивача) они, ови.
Употреба показних заменица сведочи, најпре, да опажа неко ко је у соби, а то је Тодора. Но пошто је она насред собе, и једни и други прозори
Јер је заменица чист упућивач, без конкретнога (предметног) значења, без импликовања ма каквих одређених својстава, која за јовчу
Штавише, код Станковића се уопште учесталост заменица, тежња ка њиховоме понављању, гомилању, налази у доста занимљивој сразмери с дубљом узнемиреношћу лика, с појачаним
163 С друге стране, „он” нема чак ни свога личног имена, него се опет употребљава чист упућивач - заменица. Избегавање личног имена један је од облика обезличавања.